Половина затвореника на дрогама

Случај мајке која је ухапшена у понедељак после покушаја да сину у затвору у КПЗ Забела у Пожаревцу прокријумчари хероин у телесној шупљини, само је један у низу несвакидашњих начина уношења наркотика у затвор. Ова жена је планирала да дрогу извади у тоалету затвора. Њен син је требало да је прогута, а затим избаци из свог пробавног система да би је користио.

Најдраматичнији пример покушаја уношења дроге у затвор је када је мајка ставила наркотик у бебину пелену, оцењује за „Политику” Зорана Вучићевић, портпарол Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде. Затворско обезбеђење је дрогу налазило и у ђоновима ципела, оригиналним паковањима пасте за зубе, храни, у порубу на стварима...

Нема правила у којим се затворима највише дилује дрога. То зависи од броја осуђеника. Ипак, тврди Вучићевићева, највећа количина наркотика никада не доспе у затвор. „Што је установа већа, ту постоји више покушаја кријумчарења дроге. То су београдски Окружни затвор, и три највећа КПЗ-а – Ниш, Пожаревац и Сремска Митровица”, наводи Вучићевићева. Било је покушаја кријумчарења и у такозваној Новој скели, али је то, каже она, одмах спречено.

У српским затворима је у 2015. години регистровано 5.146 наркомана, што је отприлике око половина затвореника, показују подаци Управе за извршење кривичних санкција достављени „Политици”. Реч је о броју притвореника, осуђеника, малолетника и прекршајно кажњених који су те године „прошли” кроз затворске установе, напомињу у овој управи. Ипак, број наркомана унутар затворских зидина је у порасту из године у годину.

„Док је затвора биће и дроге у њима” сагласни су у оцени „Политикини” саговорници. Међутим, иако постоје покушаји организовања неформалних затворских група дилера, наркотике иза зидина казамата чешће препродају појединци. Диловањем дроге се баве углавном они који су због тога и доспели иза решетака, тако покушавајући да „наставе посао”. То подразумева и одговарајућу „припрему напољу”.

„Не исплати им се да буду организовани у групи како из финансијских разлога, тако и због тога што би сви да буду „босови” у оквиру неформалног затворског система. То је једна од малобројних ствари, која у затворима није пресликана са улице, будући да је углавном све исто као напољу”, наводи један од наших саговорника из затворског система, који је желео да остане анониман.

Како сазнајемо, поред марихуане која је стандардна, у последње време таблете и синтетичке дроге узеле су примат у затворима у односу на хероин и кокаин. То није ништа необично будући да је таква ситуација и на „улици”. Међутим, за разлику од диловања „на слободи”, иза решетака се препродаја наркотика мери искључиво у грамима, јер количина нађене дроге ретко када прелази неколико грама. О томе сведочи и податак да је током претреса у целој 2015. години одузето укупно 64,33 грама наркотика.

Милош Јанковић, некадашњи директор Управе за извршење кривичних санкција, а сада заменик омбудсмана за заштиту права затвореника каже да је тешко проценити колико дроге има у затворима. Јанковић сматра да су предимензионирана мишљења и тврдње да је наркотика на сваком кораку у затворима. Проблем је, оцењује он, што дрога увек проналази путеве и симбиозу између оних који би то требало да спречавају и оних који дилују. „Зато се тешко и открива”, закључује Јанковић.

Да се и поред циљаних и насумичних претреса затвореника, дрога тешко открива како приликом покушаја уношења тако и унутар затвора, потврђује нам један од затворских радника који је желео да остане анониман. Наводи да би откривању дроге знатно допринело увођење паса посебно обучених за откривање наркотика, које, иако предвиђено законом, још није заживело.

Он дуже од деценије ради у затвору и сматра да су затвореницима дата превелика права. Примера ради, без судске дозволе није могуће слушати телефонске разговоре затвореника путем којих они могу било шта да се договарају са саговорницима са друге стране жице, па и о достављању наркотика. Према његовим речима било је свега неколико случајева да су откривени затворски стражари који су били у спрези са затвореницима који су диловали дрогу.

Упитана да ли су затворски стражари и у којој мери укључени у „послове” затвореника са дрогом, Зорана Вучићевић одговара да управа не води такву статистику. Будући да је реч о кривичном делу, тиме се, каже она, баве полиција и тужилаштво.