Vukčević: Dokazaću svoju dostojnost

Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine, kome odlukom Upravnog odbora Advokatske komore Beograda (AKB), nije dozvoljen upis u imenik advokata, kaže za „Politiku” da će se na donetu odluku žaliti Advokatskoj komori Srbije kao drugostepenom organu. Razlog zbog kojeg mu nije omogućen upis, a to je po oceni članova Upravnog odbora AKB nedostojnost, oštro odbacuje pitajući „ako je bio dostojan da bude tužilac za ratne zločine, zašto ne bi bio dostojan da se bavi advokaturom”.

– Na lični zahtev sam prisustvovao sastanku Upravnog odbora na kojem se raspravljalo treba li da budem upisan u imenik advokata. Neki članovi su mi zamerali što sam, navodno, Nataši Kandić dozvoljavao da se meša u postupke koje je vodilo Tužilaštvo za ratne zločine. Spočitavali su mi krivičnu prijavu koju je protiv mene 2014. godine podneo Marjan Rističević zbog navodne špijunaže, da sam prikrivao podatke koje mi je kao tužiocu za ratne zločine dostavljala Bezbednosno-informativna agencija... Sve te navode sam, jedan po jedan, pobio. Kandićeva me je čak i javno napadala, Rističevićeva prijava je odbačena, a da sam sakrivao informacije BIA bio bih smenjen... Smatram da je ovakva odluka doneta zbog ličnog animoziteta pojedinih članova ovog odbora prema meni, a ne zbog moje, navodne, nedostojnosti. Svi oni koji me poznaju znaju da ću se boriti do kraja za istinu i da neću odustati – kaže bivši tužilac za ratne zločine.

Vukčević ne spori da je odluka o njegovom neupisivanju u advokatski imenik doneta većinom glasova, ali tvrdi da nije tačno da je 11 članova odbora bilo protiv njega, a jedan za, kako je za „Politiku” rečeno u AKB nakon sastanka. On naglašava da je sedam glasalo protiv njega, a četiri člana Upravnog odbora koji, kako kaže, ima 11 članova bila su da se on upiše u advokatski imenik. U tvrdnjama da nije dostojan da se bavi advokatskim poslom, koje su iznete na prekjučerašnjem sastanku odbora komore, kako kaže, prepoznao je „rukopis” nekih bivših sudija i tužilaca, a nedavnu najavu AKB da će od vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Skupštinskog odbora za KiM i Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” zahtevati mišljenje o njegovoj dostojnosti komentariše rečima „da se u praksi nije desilo da se traže takva mišljenja”. Od ove ideje AKB je, međutim, odustao.

– Bio sam spreman na razgovor iako mislim da nijedan od organa koje ste nabrojali nije kredibilan da govori ni o mom radu, ni o mojoj dostojnosti. Rad tužioca ima pravo da ocenjuje samo viši tužilac. Druga stvar, moj rad, kroz svoje odluke, ocenjuje sud. Za vreme mog mandata nije se desilo da saradnja Tužilaštva za ratne zločine i Haškog tribunala bude negativno ocenjena. Mislim da smo uspešno radili, da smo „odradili” slučajeve od Ovčare do Srebrenice – navodi Vukčević.

U slučaju bivšeg haškog optuženika Ramuša Haradinaja, nekadašnjeg vođe OVK uhapšenog početkom januara u Francuskoj, pa puštenog iz pritvora do konačne odluke tamošnjeg suda o eventualnom izručenju na zahtev Srbije, pominjano je i prikupljanje novih dokaza protiv njega, iako je od zločina za koji se tereti prošlo više od 17 godina. Vukčević, međutim, kaže da je u ovom slučaju sve urađeno dok se on nalazio na čelu Tužilaštva za ratne zločine.

– Mnogo smo radili na prikupljanju dokaza protiv Haradinaja i mislim da su oni izuzetno čvrsti. Uloženo je truda i znanja u taj posao. Verovatno neki sumnjaju u ovo što govorim zato što nisam dozvoljavao da se informacije iz istrage plasiraju u javnost. Na kraju, istraga je tajni deo postupka – kaže Vukčević.

Bivši tužilac za ratne zločine odbacuje i tvrdnje da nisu procesuirani mnogi počinioci ratnih zločina nad Srbima. Sve se, kako kaže, može proveriti u tužilaštvu.

– Mora da se razlikuju indicija, činjenica i dokaz. Nismo mogli na osnovu indicija da procesuiramo neku osobu, a da nemamo činjenice da to i dokažemo – objašnjava Vukčević.