Može li se fašizam izlizati

Kad su hrvatski aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava krajem prošle godine prekrili ploču s ustaškim pozdravom koja je osvanula u Jasenovcu, njihovo privođenje zbog tog čina osudio je srpski ministar rada Aleksandar Vulin. A kad su njihove kolege iz Srbije prošle nedelje prekinule tribinu Srpske napredne stranke u Beškoj, protestujući zbog toga što je na njoj učestvovao haški osuđenik Veselin Šljivančanin, Vulinovi koalicioni partneri iz Srpske napredne stranke nazvali su aktiviste Inicijative – fašistima.

„SNS poziva nadležne državne organe da privedu pravdi pomenute fašiste”, rekli su naprednjaci, dok je njihov lider, reagujući na ovaj incident, ocenio da bi fašistima bili proglašeni aktivisti SNS-a da su upali i nasilno prekinuli tribinu Vojislava Šešelja, Saše Jankovića ili Vuka Jeremića.

Ipak, da ni esenesovci nisu imuni na čašćavanje političkih protivnika istom etiketom svedoči i primer iz Čačka. Tamo je septembra 2016. na prizemne „pošalice” gradskog odbornika „Dveri” Radisava Rackovića oko seksualne orijentacije ministarke Ane Brnabić, lokalni SNS ocenio da „Dveri” „sve manje prikrivaju svoju fašističku ideologiju”.

Etiketiranje protivnika kao fašista često dolazi i „sleva”. Tako je februara 2016. nekoliko mladića u majicama Nove komunističke partije prekinulo tribinu Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj u hotelu „Metropol” i skandiralo „Napolje, NATO fašisti”. Zbilo se to za vreme govora Vuka Jeremića, a obezbeđenje je izvelo mladiće iz sale.

Ipak, svi koji posežu za ovom kvalifikacijom po pravilu koriste isključivo termin „fašisti”, a nikad neki njemu srodan pojam.

Potezanje fašizma, kako smatra istoričar Predrag Marković, jeste posledica nepreciznog i hroničnog korišćenja tog pojma.

„Fašizam je dosta redak u modernom svetu, ali je došlo do inflacije tog pojma. Recimo, mnogi ekstremni desničari zapravo ne moraju da budu fašisti. Ti termini olako su se koristili i u našoj zemlji, gde su još od 1944. svi protivnici novog režima nazivani fašistima. Ipak, u tom smislu, ustaše su jedine zaista bile neka vrsta fašista, možda i nacista, ali, sem njih, niko drugi ne odgovara precizno tom pojmu. Ali, svaki termin, kad se neprecizno koristi, gubi na tačnosti. Slično se desilo i s rečju genocid”, kaže Marković, inače i potpredsednik Socijalističke partije Srbije.

Slično razmišlja i istoričar Čedomir Antić, koji upozorava da, ako se tako ozbiljna optužba često ponavlja bez posledica, onda se „izliže”.

„Kad nekom kažete da je fašista, imputirate mu da se zalaže za totalitarno društvo, progon na rasnoj i ideološkoj osnovi i diskvalifikujete ga da bude član demokratskog društva. Ali, u tom slučaju morate stalno da objašnjavate mladima šta je to fašizam i nacizam jer će, usled inflacije i tolike zloupotrebe tih reči, mnogi pomisliti da to nisu bile tako ozbiljne pojave”, zaključuje Antić.

Filozof Vladimir Milutinović, urednik portala Dvogled.rs, ocenjuje da su verovatno i iz SNS-a mogli nekad da čuju da im neko upućuje optužbu da su fašisti, pa sad i ta stranka smatra da bilo koga može tako da nazove zauzvrat. Na pitanje ima li na građanskom polu političke scene pojedinaca koji su skloni da olako etiketiraju ideološke neistomišljenike kao fašiste, on kaže da se „ponegde i to čuje”.

„Ali, jedno je kad takvu kvalifikaciju uputite preko nekog malo čitanog sajta, a drugo kad se ona pošalje preko velikih medija. Ja bih najviše voleo da svi koji su uvređeni na taj način naprosto potraže zadovoljenje na sudu”, zaključuje Milutinović.

Pojašnjavajući razlike između fašizma i srodnih totalitarnih ideologija – pre svega nacizma – Marković ističe da „najkraće rečeno, fašizam uglavnom nije rasistički, dok nacizam jeste”.

„Italijanski fašizam uglavnom se ne interesuje za istrebljenje Jevreja ili bilo koje druge grupe, dok su nemački nacisti hteli da istrebe Jevreje, Rome, Slovene... Nacizam je bio veoma rasistička ideologija, dok italijanski fašisti nisu imali taj genocidni program”, ističe on.

Fašisti i neonacisti su danas, kako kaže Antić, marginalne grupe u Evropi, „a kamoli u Srbiji”.

„Ko se, u stvari, bori protiv fašizma? Demokratija. I ovo je dokaz da demokratija u Srbiji ne stoji dobro. Štaviše, prema istraživanjima rađenim pre godinu dana, znatno bolji rejting ima Aleksandar Vučić kao biološko biće, nego demokratija kao vrednost. Zahvaljujući tome, kad za nekoga kažete da je totalitaran ili da nije parlamentaran, kod običnog građanina to često ne izazove negativnu reakciju, jer će mnogi reći: pa i Tito je bio takav. Ali, ako kažete da je fašista, to je druga stvar, jer je najveći broj Srba bio protiv fašizma”, ističe Antić.