Budući ambasador SAD u EU: Evro je na samrti

„Evropa je izložena velikim unutrašnjim i spoljnim pretnjama”, priznali su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland na zajedničkoj konferenciji za štampu u Berlinu, posle hitnog sastanka povodom priprema za neformalni samit lidera EU 3. februara na Malti.

Unutrašnje i spoljašnje pretnje Evropa će prevazići jedino ako bude jedinstvena, zaključili su Merkelova i Oland.

Dvojac Merkel – Oland potanko pobrojao je već dobro poznate i svakako ne nove domaće drame „briselske familije”. „Bregzit”, migrantska kriza, predizborni rast popularnosti ideologija koje se protive političkom statusu kvo u „ključnim državama EU” – ključne su teme predstojećeg okupljanja lidera evropske porodice u La Valeti, na kojem će pokazati specifičnu težinu tekućeg jedinstva zajednice pola milijarde stanovnika.

Ko je međutim, „spoljni neprijatelj”?

Po oceni Merkelove i Olanda, spoljna pretnja Evropi danas leži u najavi Vašingtona da će „napustiti slobodnu trgovinu”, preneo je Rojters.

Promena stava Vašingtona prema Evropi – onoj oličenoj u nadnacionalnoj zajednici sa sedištem u Briselu – izgleda da je daleko dublja, barem ako je verovati ovonedeljnoj oceni profesora Teodora Ruzvelta Maloha (64), najizglednijeg kandidata za sledećeg ambasadora SAD u EU.

„Evro je na samrti i mogao bi da kolabira za godinu, godinu i po.

Stoga investitori u 2017. treba da se povlače iz trgovine tom valutom, koja ima ozbiljne realne probleme. Velika Britanija verovatno i neće imati s kim da pregovara o razlazu, jer EU više verovatno i neće biti posle niza ovogodišnjih izbora.

Potpuni razlaz Ostrva sa EU bio bi najbolje rešenje. Pred Londonom i Vašingtonom sada stoji mogućnost da sklope obostrano korisni bilateralni trgovinski sporazum kojim bi zaobišli birokrate iz Brisela. Za to im neće biti potrebne ni dve godine, a kamoli više.

London i Vašington mogu da ostvare takav dogovor za 90 dana”, tim rečima profesor Maloh, nekadašnji visoki zvaničnik UN u Ženevi, svojevremeno i predavač na Oksfordu, opisao je u britanskoj štampi svoje viđenje sudbine EU.

„Kolaps evra vide i drugi: Džozef Stiglic, čuveni ekonomista Svetske banke, napisao je čitavu knjigu o tome”, dodao je Maloh u intervju londonskom „ Tajmsu”.

Strasni zagovornik „bregzita”, Maloh smatra da je „apsurdan” pokušaj EU da spreči London u nastojanju da sklopi trgovinske sporazume sa SAD i drugim zemljama. Takvo ponašanje Brisela podseća na pokušaje „muža da spreči ženu u preljubi”, opisao je Maloh.

Po njegovim rečima, Donald Tramp je vrlo „proevropski nastrojen”, ali 45. predsednik Amerike gaji prezir prema nadnacionalnim institucijama, posebno onim preplavljenim birokratama.

Malohovo opelo evru i EU naišlo je na oštre kritike vodećih evropskih zvaničnika.

„Razočaraćemo one koji u nama vide pokojnika. Evro neće propasti ni za 18 meseci, ni za 10 ili 20 godina. Zajednička valuta je veliki faktor naše kohezije. Pokušaji da nas zavade nemaju mnogo smisla”, ocenio je Pjer Moskovici, evropski komesar za ekonomiju i finansije.

Upitan da li odnosi nove američke administracije i EU imaju loš početak, Moskvici je odgovorio da „treba ostati pribran”.

Razgovori Donalda Trampa i Tereze Mej (prvog evropskog i svetskog lidera s kojim se susreće novi predsednik Amerike) o budućim odnosima SAD i Velike Britanije, ali i o Evropi, i samitu lidera EU 3. februara na Malti, uveliko će isprobati i „pribranost” EU i jedinstvo u ovim nepredvidivim vremenima.