Banja Kanjiža traži uzor u mađarskom modelu

Banja Kanjiža – Pre 104 godine, preduzetnik Herman Grunfeld napravio je kupatilo i prirodno lečilište u Banji Kanjiža. Od tada, ovo mesto pohode ljudi koji pate od kostobolje, psorijaze i drugih zdravstvenih problema. Postoji legenda o Romkinji koju je bolela noga i nije mogla da hoda, ali je posle nekoliko kupanja ozdravila i udala se. Njoj je podignut i spomenik ispred Specijalne bolnice u Kanjiži, gradu između Sente i Segedina. Banja Kanjiža je primer uspešnog spajanja lekovitog faktora i stručnog kadra, ali oni uzor za dalji napredak vide u rešenjima iz susedne Mađarske, gde su uz pomoć državnog „Sečenji plana” za manje od tri decenije banjski turizam podigli na najviši nivo.

Dr Slobodanka Drndarski, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, godinama je radila kao pomoćnik direktora i načelnik službe rehabilitacije ove ustanove, a već šestu godinu je direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Banja Kanjiža”. Dr Drndarski kaže za „Politiku” da raspolažu sa 300 postelja, od čega je 140 u mreži zdravstva, a ostalo je na tržištu. Osim zdravstvene delatnosti stacionarnog i ambulantnog tipa, primaju na lečenje i one koji su odseli u okolnim hotelima i privatnom smeštaju.

– Imamo bazene sa termomineralnom lekovitom vodom i sportsku halu za 600 gledalaca, što nam omogućava da pružamo i sportsko-rekreativne usluge, jer smo idealno mesto za oporavak i pripreme sportista. Uskoro dobijamo i doktora specijalistu sportske medicine – naglašava naša sagovornica.

Banja Kanjiža ima dva lekovita faktora – to su termomineralna voda i lekovito blato, koje se svake tri godine analizira na Katedri za balneoklimatologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ovde se leče bolna i posttraumatska stanja kada je reč o kostima i nervnom sistemu, pa pacijenti ne moraju da odlaze kod ortopeda, već ove probleme rešavaju banjski fizijatri. Lekoviti faktor primenjuje se u kadama i bazenima, dok se blato koristi i u obliku lokalnih pakovanja. Termomineralna voda sprovedena je direktno u kupatila u sobama, a služi i kao energent, jer je na izvorištu 64 stepena.

– Mnogo je bolje, zdravije i efikasnije bolna stanja lečiti na način kako mi to ovde radimo, prirodnim putem, nego samo medikamentima. Imamo veliki broj korisnika koji nam kažu da im ova voda prija, da su posle terapije „mirni” od šest meseci do godinu dana. U banji primenjujemo i jedinstvenu metodu mađarskog profesora Karolja Mola. Reč je o specijalnim aparatima za istezanje kičmenog stuba u vodi, što može veoma da pomogne kod određenih spinalnih problema – navodi dr Drndarski.

Sada u banji počinje obnavljanje bazenskog bloka, za šta su od republike dobili 10 miliona dinara, a još 15 ulažu sami. Prošle godine Banja Kanjiža imala je prihod od 270 miliona dinara, od čega je oko 60 odsto ostvareno na tržištu.

– Smatram da treba neprestano unapređivati zdravstvo u ovakvim ustanovama koje su nosilac turizma i gde gostiju ima i zimi i leti. Treba školovati, negovati i sačuvati stručni kadar, adekvatno ga stimulisati, kako bi ostao u Srbiji. Osim medicinskog, neophodno je razvijati i velnes segment banjske ponude i tu ima dosta prostora koji se može predstaviti privatnim investitorima – objašnjava direktorka, napominjući da je važno podsticati „kulturu kupanja”.

Prema njenim rečima, banje u Sloveniji i Mađarskoj su nam daleko odmakle. Recimo, Kanjiža nema akva-park, gde bi se cela porodica odmarala dok jedan njihov član boravi na lečenju. Zato i popularišu turističke sadržaje poput „Cvetanja Tise”, ili džez festivala i art-hotela, kao i instituta mađarske kulture „Knesa”. U blizini su Palić i granični prelaz sa Mađarskom za one koji žele da odu na izlet.

– Prema postojećim propisima, mi kao zdravstvena ustanova ne smemo da se bavimo agencijskim poslovima ili prevozom putnika, što nije najbolje rešenje, jer tako korisnicima ne nudimo specifične usluge koje bi objedinile sve na jednom mestu. Ako imamo goste iz inostranstva, mi teško organizujemo njihov doček i prevoz sa beogradskog aerodroma koji nam je najbliži. Sa druge strane, ako hoćemo ozbiljno da se bavimo turizmom, trebalo bi da imamo bliži aerodrom – napominje naša sagovornica.

Banja Kanjiža trenutno ima 182 zaposlena, ali se suočava sa velikim odlivom medicinskog i nemedicinskog kadra u inostranstvo. Direktorka Drndarski naglašava da rešenje za srpske banje mora biti strateško i da ono nije u prodaji, jer bi to značilo napuštanje ovog važnog resursa:

– Rešenje je u većim ulaganjima koja bi donosila profit i omogućila veće zapošljavanje. Treba podizati na najviši nivo ustanove poput naše, a oko njih da se kao pečurke razvijaju dodatni sadržaji. Ne treba po svaku cenu žuriti sa prodajom banja koje su dospele u teško stanje, već ukoliko je to moguće pronaći način da se obnove i iskoristi njihov lekoviti faktor. Banje treba da budu nosioci razvoja u svojim sredinama i tim poslom treba strateški da se bavi država. Ako svake godine iz temelja obnovimo samo po jednu ili dve banje, kao što su uradili Mađari, mi smo završili ogroman posao. Najvažnije je da iz godine u godinu imamo rast ulaganja i profita, a ne da rasprodajemo državnu imovinu. Moja poruka je: Srbijo, čuvaj svoje banje!

Kako je to urađeno u Mađarskoj, dobro zna stručnjak iz Banje Kanjiže, primarijus dr Atila Klimo, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i supspecijalista balneoklimatolog.

– Srbija sada nema jasan plan za svoje banje, kao što su Mađari imali pre dve i po decenije. Tada su usvojili čuveni „Sečenji plan”, nazvan po grofu Ištvanu Sečenjiju, nacionalnom lideru iz 19. veka, poznatom po tome što je mnogo ulagao u razvoj Mađarske. Vlada u Budimpešti je uzela pod svoj nadzor sve banje i napravila ozbiljne ugovore između državnih struktura i lokalnih samouprava, uz eventualno učešće privatnika koji su zainteresovani za razvoj banjskih mesta. Država zadržava kontrolu nad banjama i svake godine mnogo ulaže u njihov razvoj, ali je ozbiljnim investitorima širom otvorena mogućnost da ulažu u prateće sadržaje i nove projekte – naglašava dr Klimo, trenutno jedini aktivni balneoklimatolog u Vojvodini.

Turistički vaučeri

Mađarska danas ima u svakom od 22 okruga prosečno po tri razvijene banje koje su potpuno obnovljene, a u svakom okrugu bar jedan veliki zdravstveni banjski centar. U svakoj od ovih ustanova obavljaju se detaljni pregledi i prihvat pacijenata, lečenje i rehabilitacija. Sve to je urađeno za 25 godina i danas su mađarske banje u samom vrhu. Za početak, kaže dr Klimo, moraju se odrediti strateški prioritete i doneti odgovarajuće izmene u zakonodavstvu kako bi se čitav sistem pokrenuo.

– „Sečenji plan” je sveobuhvatni državni projekat, koji je Mađarska realizovala za dobrobit i ekonomski napredak svog stanovništva. Razvijen je sistem po kome svaki građanin jednom godišnje dobije karticu za terapiju od 10 dana u bilo kojoj banji iz svog okruga. Osim garantovane sume koju dobija preko državnog fonda, svaki čovek obično doplati i organizuje sebi odmor i boravak po želji, što je ogroman podstrek za razvoj turizma i pratećih sadržaja. To podseća na ideju koju je pokrenuo i naš premijer Vučić sa turističkim vaučerima od 5.000 dinara. Naravno, u Mađarskoj je reč o mnogo ozbiljnijoj sumi, ali ideja srpske vlade je u osnovi veoma dobra i treba nastaviti u tom pravcu – poručuje dr Atila Klimo.