Trava od srca

Srčenjak (Polygonumbistorta)je višegodišnja zeljasta planinska biljka. Raste na vlažnim planinskim livadama i oko bara, ali može da se sretne i na vlažnim livadama nizija i, ređe, u šumskim predelima. Prijaju mu vlažna, slabo kisela i rastresita zemljišta. Srčenjak je rasprostranjen u skoro svim delovima Evrope, Azije i Severne Amerike. Kod nas ga ima u centralnoj Srbiji (Kopaoniku), istočnoj (Staroj planini), zapadnoj (Tari, Maljenu), jugozapadnoj (Zlatiboru, Pešteru) i na Kosovu (severne padine Šare, Koprivnik, Rugovo). U Srbiji je poznat pod mnogim narodnim imenima, kao što su volujsko zelje, želudnjak, želičara, jermen, kačja trava, mali srčanik, račjak, srčanica, srčenjača, trava od srdobolje, trava od srca, štavljika.

Iznad zemlje iz rizoma izrasta jezičasto kopljasto lišće i stabljika visine do jednog metra, kolencima izdeljena na članke, od čega i potiče naziv polygonum (polys –- mnogo i gony – koleno). Na stabljici su retko raspoređeni listovi različitog oblika i veličine, na licu goli, dok na naličju mogu biti sa voštanom navlakom ili dlakavi. Cvast je vršni, debeo, valjkast ili ovalno glavičast klas, koji je složen od cvetića svetlo do tamnoružičaste boje.

Srčenjak cveta od maja do jula. Plod je trostrani oraščić boje kestena, veličine 3,5-4 mm.

(/slika2)Za jelo služe sasvim mladi listovi i stabljike. Od njih se spremaju čorbe, variva i salate. Mladi listovi sadrže oko 50 mg vitamina Ce. U engleskoj kuhinji je poznat puding koji se pravi od listova srčenjaka.

U lekovite svrhe upotrebljava se izvađen i osušen podanak srčenjaka – Bistortaerhizome. Vađenje podanka obavlja se u martu ili aprilu, odnosno septembru ili oktobru. Izvađen podanak treba najpre očistiti od korenja, stabljike, truleži i slično, a zatim oprati u hladnoj vodi. Posle čišćenja, rizom treba iseći u sitne komadiće i osušiti na hladnom i promajnom mestu. Osušen podanak nema mirisa, ukus mu je vrlo opor i pomalo gorak. Treba ga čuvati zaštićenog od svetlosti i ne duže od dve godine. Rizom srčenjaka od biološki aktivnih supstanci sadrži 15-36 odsto katehinskog tanina, do 30 odsto skroba, taninsko crvenilo, proteine itd.

Podanak srčenjaka koristi se za izradu dekokta, ekstrakata i složenih čajeva, koji se upotrebljavaju u lečenju malokrvnosti, proliva, upala usta i desni, u vidu obloga, za ispiranje gnojnih rana, hemoroida i raznih kožnih oboljenja. Crevni trakt podstiče na rad. Primenjuje se i u ginekologiji.

Srodna biljka srčenjaku je mali srčenjak – Polygonumviviparum. To je niska planinska zeljasta višegodišnja biljka (5-30 cm). Rizom mu je kriv, čvornovat, zadebljao, pokriven ostacima odumrlih listova, a na vrhu ima 1-3 nadzemna izdanka. Listovi su kožasti, goli, izduženi, eliptični, kopljasti ili linerani, sužene osnove, donji na dugim drškama, gornji sedeći. Cvast je vršni, usko valjkasti, relativno gust klas. Cvetovi su bele ili bledoružičaste boje. Cveta od juna do avgusta. Za jelo se može upotrebiti osušen i samleven koren koji je bogat skrobom. Skuvani služi i kao zamena za čaj.

Na planinskim livadama se sreće i vrsta Polygonumalpinum (planinski srčenjak) koji može da posluži kao povrće bogato vitaminom Ce. Biljka ima bele cvetove i duguljasto lancetasto lišće, a raste po planinskim livadama.

kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu