Zvuci kosmosa u skulpturama

Zvuci kosmosa mogu se čuti na istoimenoj izložbi u Domu omladine. Postavku neobičnih eksponata od lima, drveta i gipsa uradio je Ivan Bon. Ove zvučne skulpture svojim oblikom podsećaju na stare radio-teleskope. Napravljene su tako da primaju radio-signale s neba prijemnikom koji se nalazi u njima, zatim ga emituju i svojim oblikom akustički modulišu i menjaju taj zvuk. U današnje vreme ovi šumovi i zvuci koriste se za otkrivanje i spoznaju svemira. Do te spoznaje možemo doći na višem, sintetičkom nivou na kojem su doživljaji naučne i umetničke istine neraskidivo spojeni.

Postavka je zamišljena kao kreativni spoj nauke i umetnosti. Bazirana je na nedovoljno poznatoj činjenici da radio-prijemnici mogu primati signale iz svemira – ako je radio-prijemnik podešen van frekvencije na kojoj se nalazi emisija zemaljskih radio i TV stanica, u kom slučaju prijemnik prima radio-šum iz drevnih epoha veoma blizu Velikom prasku. Saradnici na projektu su doktori nauka Edi Bon i Milan S. Ćirković, naučni saradnici u Astronomskoj opservatoriji.

Veliki prasak predstavlja početak našeg univerzuma i odigrao se pre 13,7 milijardi godina. U prvih nekoliko stotina hiljada godina posle Velikog praska svemir je bio samo gusta kaša svetlosti i elementarnih čestica koja se širila i hladila. Oko 400.000 godina posle Velikog praska svemir je postao prozračan za svetlost i iz tog doba, koje se tehnički naziva epohom rekombinacije, poteklo je zračenje koje danas možemo primiti čak i običnim radio-prijemnikom. Ovo zračenje su 1964. prvi detektovali Arno Penzijas i Robert Vudro Vilson, koristeći usmerenu, tzv. horn radio-teleskop antenu (nazvana je tako zbog svoje sličnosti sa oblikom roga) na brdu Holmsdejl u Nju Džersiju i za to dobili Nobelovu nagradu za fiziku 1978. godine.

Izložba je otvorena do 18. februara i imaće prateće programe.