Звуци космоса у скулптурама

Звуци космоса могу се чути на истоименој изложби у Дому омладине. Поставку необичних експоната од лима, дрвета и гипса урадио је Иван Бон. Ове звучне скулптуре својим обликом подсећају на старе радио-телескопе. Направљене су тако да примају радио-сигнале с неба пријемником који се налази у њима, затим га емитују и својим обликом акустички модулишу и мењају тај звук. У данашње време ови шумови и звуци користе се за откривање и спознају свемира. До те спознаје можемо доћи на вишем, синтетичком нивоу на којем су доживљаји научне и уметничке истине нераскидиво спојени.

Поставка је замишљена као креативни спој науке и уметности. Базирана је на недовољно познатој чињеници да радио-пријемници могу примати сигнале из свемира – ако је радио-пријемник подешен ван фреквенције на којој се налази емисија земаљских радио и ТВ станица, у ком случају пријемник прима радио-шум из древних епоха веома близу Великом праску. Сарадници на пројекту су доктори наука Еди Бон и Милан С. Ћирковић, научни сарадници у Астрономској опсерваторији.

Велики прасак представља почетак нашег универзума и одиграо се пре 13,7 милијарди година. У првих неколико стотина хиљада година после Великог праска свемир је био само густа каша светлости и елементарних честица која се ширила и хладила. Око 400.000 година после Великог праска свемир је постао прозрачан за светлост и из тог доба, које се технички назива епохом рекомбинације, потекло је зрачење које данас можемо примити чак и обичним радио-пријемником. Ово зрачење су 1964. први детектовали Арно Пензијас и Роберт Вудро Вилсон, користећи усмерену, тзв. хорн радио-телескоп антену (названа је тако због своје сличности са обликом рога) на брду Холмсдејл у Њу Џерсију и за то добили Нобелову награду за физику 1978. године.

Изложба је отворена до 18. фебруара и имаће пратеће програме.