Džaba ekonomska teorija i programi, kad nema para

Kragujevac – Rasprava na ekonomskom skupu u Kragujevcu, u organizaciji Društva ekonomista Kragujevca, održana u petak, išla je u dva smera: od toga da mladi i obrazovani ljudi „jednostavno moraju” da pokrenu svoj posao, do toga da je u Srbiji „gotovo nemoguće” započeti bilo kakav posao.

Predsednik Društva ekonomista Kragujevca, dekan Ekonomskog fakulteta u ovom gradu Petar Veselinović naznačio je problem koji se, kako je rekao, tiče „recidiva prošlih vremena u glavama mladih ljudi”, upozorivši da četiri od pet njegovih studenata koji su pred diplomiranjem kažu da bi najviše voleli da rade u javnom sektoru: u nekoj opštinskoj ili gradskoj administraciji, u Poreskoj upravi, u javnim preduzećima...

– Srbija u 2017, posle gotovo trideset godina tranzicije, ulazi sa oko 1,6 miliona zaposlenih, a više od polovine, njih oko 820.000, radi u javnom sektoru, iako dobro znamo da je privatni sektor kičma svake nacionalne ekonomije...

S druge strane, rečeno je da mladi ljudi, čak i kad imaju dobru ideju, teško mogu da dođu do početnog kapitala zbog toga što su im nedostupni „izvori finansiranja”, što je eufemizam koji ljudi iz političkog i ekonomskog establišmenta koriste kada neće da se zamere bankama.

– Nudimo mnogobrojne programe i savetodavnu pomoć za one koji žele da se bave privatnim poslom, ali na terenu i dalje primećujemo mnogo problema: slab pristup izvorima finansiranja, parafiskalni nameti, birokratske barijere... Sve to otežava put onima koji su u početnoj fazi poslovanja – rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, napominjući da je situacija danas ipak bolja, budući da se otvara mnogo više firmi nego što se zatvara.

Inače, tema ovog skupa, prvog koje organizuje mlado Društvo ekonomista Kragujevca, bila je „Kako podstaći privatno preduzetništvo u Srbiji”. Na skupu je govorio i ambasador Nemačke Aksel Ditman. Uvaženi gost je rekao da u Srbiji ima 350 nemačkih firmi koje zapošljavaju oko 35. 000 ljudi, kao i da su one do sada investirale 1, 8 milijardi evra u našoj zemlji. Ukazao je na značaj obrazovanja, pre svega dualnog.

– „Vaker Nojson” je treći po veličini proizvođač građevinskih mašina u Nemačkoj. Drago mi je kada sam čuo da ovde u Kragujevcu ima dobru saradnju sa Politehničkom školom – kazao je Ditman.

Osim što je podsetio na pozitivna makroekonomska i fiskalna kretanja i obavezu da „porez moraju svi da plate”, predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović je ukazao i na problem o kome se malo govori. U pitanju su javna preduzeća, ali ne državna čiji su dugovi poznati, već lokalna javna preduzeća poput nekog gradskog „Vodovoda i kanalizacije”.

– Javna preduzeća i na lokalnom nivou predstavljaju veliki problem, jer primaju značajne subvencije i odvlače sredstva – objasnio je Petrović, sugerišući da pravi ekonomski rast ne može da počiva na „običnoj potrošnji”.

Tokom tranzicije, u Kragujevcu je bez posla ostalo 40. 000 ljudi, rekao je gradonačelnik Radomir Nikolić. Kada se od toga oduzme oko 5. 000 radnika koje su zaposlili „Fijat”, njegovi kooperanti i neka druga preduzeća, dolazi se do pravog broja nezaposlenih u ovom gradu. To je, dakle, oko 35. 000, dok je ovdašnja filijala Nacionalne službe za zapošljavanje evidentirala 22. 500 nezaposlenih. Reč je, zapravo, o statistici koja „više sakriva, nego što otkriva”, kako je to rekao jedan od prisutnih ekonomista.

I uopšte, na ovom skupu je bilo mnogo zanimljivih kuloarskih komentara koji se nisu mogli čuti u javnoj debati, poput onog da je „sve ovo jalova rasprava”, pošto banke u Srbiji „ne daju kredit ni onima koji su zaposleni, kamoli onima koji tek nešto hoće da rade”. Ili, kako je lako Briselu i SAD da se bore protiv ekonomske krize „kad mogu da štampaju novac”. U stvari, trebalo je samo čuti neke od prisutnih na skupu koji rade u državnim ustanovama: „Da je lako baviti se privatnim poslom u Srbiji, i mi bi otvorili firme”.

Ekonomski fakulteti i instituti, nadležna ministarstva, razgranati komorski sistem Srbije i raznorazne državne agencije nude sijaset ekonomskih teorija i raznoraznih programa za otpočinjanje sopstvenog posla. U našoj zemlji je prisutna i Evropska banka za obnovu i razvoj koja je u ovdašnji privatni sektor, prema rečima Gorana Radojevića, menadžera ove finansijske institucije, do sada investirala 19 miliona evra. Ipak, kako je naglašeno, nama nedostaju preduzeća srednje veličine.

– Ima u Srbiji malih i mikro preduzeća, ali šta u evropskim i svetskim okvirima znači 50 zaposlenih. Naše tržište je malo, a ko hoće da izvozi, mora da uloži u tehnologiju. Opet dolazimo na teren bankarstva. Zato, možda, i ne treba da čudi što je u jednom manjem mestu u Srbiji, na naše pitanje čime bi želeli da se bave, 65 odsto mladih ispitanika dalo kratak i jasan odgovor: „U opštinskoj upravi”. To svakako treba da nas zabrine – poručio je Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Svoja poslovna iskustva predstavile su dve kragujevačke firme srednje veličine – „Milanović inženjering” i „Sunce Marinković”, a neki od učesnika ovog kragujevačkog skupa biće prisutni i na Kopaonik biznis forumu – „srpskom Davosu”, koji se ove godine održava od 8. do 10. marta.