Џаба економска теорија и програми, кад нема пара

Крагујевац – Расправа на економском скупу у Крагујевцу, у организацији Друштва економиста Крагујевца, одржана у петак, ишла је у два смера: од тога да млади и образовани људи „једноставно морају” да покрену свој посао, до тога да је у Србији „готово немогуће” започети било какав посао.

Председник Друштва економиста Крагујевца, декан Економског факултета у овом граду Петар Веселиновић назначио је проблем који се, како је рекао, тиче „рецидива прошлих времена у главама младих људи”, упозоривши да четири од пет његових студената који су пред дипломирањем кажу да би највише волели да раде у јавном сектору: у некој општинској или градској администрацији, у Пореској управи, у јавним предузећима...

– Србија у 2017, после готово тридесет година транзиције, улази са око 1,6 милиона запослених, а више од половине, њих око 820.000, ради у јавном сектору, иако добро знамо да је приватни сектор кичма сваке националне економије...

С друге стране, речено је да млади људи, чак и кад имају добру идеју, тешко могу да дођу до почетног капитала због тога што су им недоступни „извори финансирања”, што је еуфемизам који људи из политичког и економског естаблишмента користе када неће да се замере банкама.

– Нудимо многобројне програме и саветодавну помоћ за оне који желе да се баве приватним послом, али на терену и даље примећујемо много проблема: слаб приступ изворима финансирања, парафискални намети, бирократске баријере... Све то отежава пут онима који су у почетној фази пословања – рекао је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, напомињући да је ситуација данас ипак боља, будући да се отвара много више фирми него што се затвара.

Иначе, тема овог скупа, првог које организује младо Друштво економиста Крагујевца, била је „Како подстаћи приватно предузетништво у Србији”. На скупу је говорио и амбасадор Немачке Аксел Дитман. Уважени гост је рекао да у Србији има 350 немачких фирми које запошљавају око 35. 000 људи, као и да су оне до сада инвестирале 1, 8 милијарди евра у нашој земљи. Указао је на значај образовања, пре свега дуалног.

– „Вакер Нојсон” је трећи по величини произвођач грађевинских машина у Немачкој. Драго ми је када сам чуо да овде у Крагујевцу има добру сарадњу са Политехничком школом – казао је Дитман.

Осим што је подсетио на позитивна макроекономска и фискална кретања и обавезу да „порез морају сви да плате”, председник Фискалног савета Србије Павле Петровић је указао и на проблем о коме се мало говори. У питању су јавна предузећа, али не државна чији су дугови познати, већ локална јавна предузећа попут неког градског „Водовода и канализације”.

– Јавна предузећа и на локалном нивоу представљају велики проблем, јер примају значајне субвенције и одвлаче средства – објаснио је Петровић, сугеришући да прави економски раст не може да почива на „обичној потрошњи”.

Током транзиције, у Крагујевцу је без посла остало 40. 000 људи, рекао је градоначелник Радомир Николић. Када се од тога одузме око 5. 000 радника које су запослили „Фијат”, његови кооперанти и нека друга предузећа, долази се до правог броја незапослених у овом граду. То је, дакле, око 35. 000, док је овдашња филијала Националне службе за запошљавање евидентирала 22. 500 незапослених. Реч је, заправо, о статистици која „више сакрива, него што открива”, како је то рекао један од присутних економиста.

И уопште, на овом скупу је било много занимљивих кулоарских коментара који се нису могли чути у јавној дебати, попут оног да је „све ово јалова расправа”, пошто банке у Србији „не дају кредит ни онима који су запослени, камоли онима који тек нешто хоће да раде”. Или, како је лако Бриселу и САД да се боре против економске кризе „кад могу да штампају новац”. У ствари, требало је само чути неке од присутних на скупу који раде у државним установама: „Да је лако бавити се приватним послом у Србији, и ми би отворили фирме”.

Економски факултети и институти, надлежна министарства, разгранати коморски систем Србије и разноразне државне агенције нуде сијасет економских теорија и разноразних програма за отпочињање сопственог посла. У нашој земљи је присутна и Европска банка за обнову и развој која је у овдашњи приватни сектор, према речима Горана Радојевића, менаџера ове финансијске институције, до сада инвестирала 19 милиона евра. Ипак, како је наглашено, нама недостају предузећа средње величине.

– Има у Србији малих и микро предузећа, али шта у европским и светским оквирима значи 50 запослених. Наше тржиште је мало, а ко хоће да извози, мора да уложи у технологију. Опет долазимо на терен банкарства. Зато, можда, и не треба да чуди што је у једном мањем месту у Србији, на наше питање чиме би желели да се баве, 65 одсто младих испитаника дало кратак и јасан одговор: „У општинској управи”. То свакако треба да нас забрине – поручио је Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља.

Своја пословна искуства представиле су две крагујевачке фирме средње величине – „Милановић инжењеринг” и „Сунце Маринковић”, а неки од учесника овог крагујевачког скупа биће присутни и на Копаоник бизнис форуму – „српском Давосу”, који се ове године одржава од 8. до 10. марта.