Njegoš je enciklopedija našeg duha

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Za dva veka od kada je rođen, pesnik i vladar Petar Drugi Petrović Njegoš, nikad nije bio na grdnim mukama kao u protekle dve decenije i ovih dana, kad ga neuki i neznaveni, poput predsednika opštine Petnica Adnana Nuhovića, optužuju da je „najveći krvnik Bošnjaka i islama”.

No, nisu na Njegoša krenuli samo neuki, već i oni koji su stekli „velje” titule i brojne državne nagrade, poput univerzitetskog profesora Novaka Kilibarde, nekadašnjeg crnogorskog ambasadora u Sarajevu, ali i savetnika bivšeg predsednika crnogorskog parlamenta Andreja Nikolaidisa. Prvi je ocenjivao da „nema antiislamskijeg pisca na planeti nego što je Njegoš”, dok je drugi ustvrdio da je Njegoš genocidni pesnik.

Glas koji je krenuo protiv Njegoša dopro je i do Haga, gde je zastupnica optužbe protiv Radovana Karadžića u Haškom tribunalu Katrina Gustavson citirala dijalog vladike Danila i Vuka Mićunovića, u kojem je poziv na „čišćenje od nevernika” doživela kao poziv na etničko čišćenje zemlje od muslimana.

Lovćenskog tajnovidca godinama razapinju u njegovoj Crnoj Gori čak i pojedinci koji su deo vlasti. Tako, posle haške sumnje, i potpredsednik Skupštine Crne Gore Suljo Mustafić iz Bošnjačke stranke (koalicioni partner vladajuće Demokratske partije socijalista), tražio je novo i bolje „sagledavanje” Njegoševog dela, zahtevajući da se iz školskih udžbenika izbace oni sadržaji koji navodno vređaju muslimane.

Profesorka filozofije i antropologije na Univerzitetu Crne Gore dr Sonja Tomović Šundić za naše novine o Njegošu govori:

„Njegoš je najmoćnija reč Crne Gore, najdublja misao, najdubokoumniji zasek u tajnu ljudske sudbine, tajnu ljudskog života, najdublji odgovor nad smislom postojanja koji je Crna Gora dala, koji su verovatno dali južnoslovenski narodi i kojima smo pokazali da na evropskoj sceni možemo dostojno da stojimo zajedno s Geteom, s Danteom, sa Šekspirom, sa starim civilizacijama, misliocima i mudracima. Njegoš je najuzvišenija tačka koja je pokazala naše jedinstvo s evropskom kulturom i svetskom baštinom. Narod koji ima Njegoša ne treba da se brine ni za svoj kulturni ni za svoj duhovni identitet.

Sonja Tomović Šundić kaže da je u crnogorskom kulturnom nasleđu Njegoš originalan po tome što je „uspostavio svojom poezijom, simbolima i porukama vrednosti našeg jezika, običaja, morala, istorije, ali i političkih i društvenih prilika, postavši uzor kulturoloških obrazaca na kojima se osniva slojevitost identiteta Crne Gore”.

„Njegoš je pre svega – poeta, posle svega – on je pesnik, ali je u tom pesništvu zabeležena kosmička drama stvaranja i drama našeg individualnog postojanja”, dodaje Tomović Šundić.

Tomović Šundić dodaje da Njegošev idejni koncept predstavlja „celinu koja se kazuje podjednako u svim svojim delima”, dok će i sukobe u sudarima dobra i zla sagledavati „iz najšire ravni kao pobedu svetlosti nad mrakom, poretka nad haosom, pravde nad svim oblicima nasilja”.

Pisac, esejista i književni kritičar Budimir Dubak za „Politiku” je rekao da, obeležavajući 170. godišnjicu štampanja „Gorskog vijenca”, „mi slavimo i branimo, od samih sebe, najvećeg srpskog pesnika, koji je video sve što će se događati njemu i njegovom mnogostradalnom srpskom rodu”.

„Slutio je da nije samo Kosovo ’grdno sudilište’, već da je to sudilište svuda gde Srbi žive”, kaže nam Dubak. „Današnja Crna Gora je ’grdno stidilište’, zbog sramote koju aktuelna vlast nanosi Njegošu i njegovom narodu.”

„Tačno je o Crnoj Gori svog vremena”, nastavlja Dubak, „ali i našeg (ne)vremena, u pismu Matiji Nenadoviću, Njegoš rekao: „Da je lijepa Crna Gora, ne bi se crna gora zvala, nego mliječna i medena... Ja koji sam njen sin ne mogu joj ime proizreći što se neću zgroziti...”