Nebriga ugrožava građane

Niš – Dve presude Opštinskog suda poslednjih meseci bile su u fokusu niške javnosti – jedna je doneta lane, po tužbi oštećenog Nišlije, koga je ujeo pas lutalica, a drugom, donetom nedavno, obeštećena je porodica nastradalog raznosača mleka. Obe tužbe bile su protiv grada Niša, iz čijeg budžeta su po izrečenim presudama već isplaćene znatne sume novca.

Teodosije Stamenković je imao 71 godinu, kada je 24. maja 2006. nastradao u strogom centru Niša, u parku na Sinđelićevom trgu. On je decenijama svakoga jutra iz svog sela Hum, na biciklu u dve pune kante, donosio sveže mleko svojim stalnim mušterijama. Fatalnog dana, kada je završio raznošenje mleka, Teodosije je iz „Šećer male” krenuo ka centru Niša da kupi nešto od neophodnih stvari pre nego što se vrati u selo. Prošao je kroz park na Sinđelićevom trgu, gurajući bicikl sa praznim kantama, i taman kada je sa parkovske staze izlazio na trotoar Voždove ulice, na njega se srušilo veliko drvo – crni jasen. Drvo se „iz čistog mira” prepolovilo i jedan veliki deo pao na Teodosija i usmrtio ga.

Porodica je tužila grad, a na sudu je presuđeno da sin i kćerka nastradalog Teodosija dobiju na ime duševnog bola po 350.000 dinara, a za troškove sahrane obeštećeni su sa 99.500 dinara – ukupno 800.000 dinara isplaćeno je iz gradske kase porodici poginulog mlekadžije.

Pomenutom Nišliji, koga je napao i izujedao pas lutalica, iz gradske kase je isplaćeno 300.000 dinara. Kako saznajemo, u Opštinskom sudu u Nišu ima još tužbi po istom osnovu, a potvrđeno nam je da je i porodica dečaka Igora Madža, poreklom sa Kosmeta, koji je poginuo u Nišu pošto je pao sa zidina Tvrđave, pokrenula postupak za odštetu.

Ne sporeći odluke suda kada su u pitanju isplate obeštećenja, građani Niša se s pravom pitaju zašto nebrigu pojedinih komunalnih službi moraju da plaćaju poreski obveznici, od čijih se prihoda izdvajaju sredstva za budžet grada. Jer, osim pasa lutalica i oronulih drvoreda, potencijalnu opasnost predstavljaju i brojne šahte, koje su ostale da zjape nakon što su sa njih pokradeni poklopci, zatim neobezbeđena gradilišta, ulice raskopane zbog postavljanja instalacija... Zato se nameće logično pitanje: da li su sredstva isplaćena na ime odšteta mogla da budu „preventivno” uložena za sređivanje dotrajalih drvoreda, ili izgradnju azila za pse lutalice, ili asfaltiranje saobraćajnica, na čijim udarnim rupama stradaju automobili?