Rumunski predsednik najveći dobitnik protesta

Glavni cilj rumunskog predsednika Klausa Johanisa, dve opozicione stranke i nevladine organizacija koje od utorka organizuju stotine hiljada demonstranata na ulicama Bukurešta i desetak većih gradova – jeste rušenje socijalističke vlade Sorina Grindeanua. Ono što se na rumunskim ulicama moglo čuti od nedelje, uprkos tome što je vlada povukla uredbu o izmenama odredbi koje se odnose na zakon o korupciji, što je navedeno kao povod za demonstracije, juče je i formalizovano u parlamentu – protesti neće prestati sve dok svi zahtevi ne budu ispunjeni, što znači – dok vlada ne bude smenjena.

Odlučeno je da se na dnevnom redu jučerašnje sednice oba doma rumunskog parlamenta nađe inicijativa za opoziv rumunske vlade, koju su pokrenule opozicione stranke Spasimo Rumuniju i Nacionalna liberalna stranka, koje su doživele debakl na izborima krajem prošle godine. Klaus Johanis, lider ovih liberala, koji je pre toga 11 godina vodio Demokratski forum Nemaca u Rumuniji, poslanicima će se u parlamentu obratiti danas u podne, a o opozivu vlade će se glasati na sednici u utorak.

Ovakav redosled poteza objavio je juče predsednik Senata Kalin Popesku Taričanu, koji je pre nekoliko dana prvi progovorio o umešanosti drugih država u proteste u Rumuniji, rekavši da su „pojedine snage, uključujući i one iz Rusije i EU, zainteresovane za destabilizaciju Rumunije kroz proteste”.

Rumunski predsednik, koji je čak jedne večeri svojim prisustvom podržao demonstrante na ulici, u petak je uputio pismo predsednicima oba doma parlamenta tražeći da se danas obrati poslanicima povodom izmena krivičnog zakona, za koji tvrdi da bi poništio napredak u borbi protiv korupcije po kojoj se Rumunija nalazi visoko na rang-listi evropskih zemlja, kao i u vezi sa neredima koji su na demonstracijama izbili prošle nedelje.

Lider vladajuće Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea juče je, posle sastanka poslaničkog kluba u parlamentu, rekao da vlada ima punu podršku te stranke i da nema razloga da podnosi ostavku jer je legitimno izabrana. Premijer Grindeanu, koga je rumunski predsednik imenovao za premijera, pošto je prethodno bez objašnjenja odbio predlog pobedničke koalicije da to bude Sevil Šajde, koja je islamske veroispovesti i čiji suprug Sirijac je na „Fejsbuku” podržao Bašara el Asada, odlučno se danima suprotstavlja smeni.

U nedelju, kada je povučena vladina uredba, koja je donesena po vanrednoj proceduri, on je rekao da neće podneti ostavku „kako bi udovoljio ulici” i da parlament, ukoliko to želi, može da izglasa vladi nepoverenje kroz demokratsku proceduru. Iste večeri usledio je najmasovniji skup, za koji zapadne agencije tvrde da je okupio gotovo pola miliona ljudi. Inače ove demonstracije se uporno nazivaju najmasovnijim od svrgavanja Nikolajea Čaušeskua, dakle od 1989. godine.

Iako je vlada saopštila da je uredbom samo uskladila krivični zakon sa nedavnim odlukama Ustavnog suda i pravnim direktivama EU kako bi se osigurala pretpostavka nevinosti (i rasteretili zatvori), pod pritiskom je uredbu povukla i najavila da će se raditi na izmenama zakona kroz redovnu proceduru i javnu raspravu. Rumunski ministar pravde Florijan Jordake, o kome su mediji izvestili da je po početku demonstracija preneo dužnost do 7. februara na svog zamenika, juče je najavio da će do kraja dana objaviti detalje novog nacrta krivičnog zakona koji će biti poslat u redovnu proceduru, odnosno u odlučivanje u parlamentu. To je posle povlačenja uredbe od njega tražio premijer.

Međutim, Rojters je juče izvestio da je privatna televizija Digi 24 prenela saopštenje Ministarstva pravde u kome je navedeno da sasvim odbacuju planove za izmenu krivičnog zakona. Citirano je da ministarstvo „ne traži izradu novog nacrta zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakona”.

Još uvek je nejasno i nepotvrđeno da li vlada sasvim odustaje od izmene ovog zakona koji sankcioniše korupciju u javnom sektoru, što su odmah oštro kritikovali Evropska komisija, SAD, Kanada, Nemačka, Francuska i Belgija, smatrajući da njome vlada namerava da zaštiti svoje korumpirane članove i saradnike.

Lider socijalista Liviju Dragnea, koji je zbog presude da je zloupotrebio položaj u vreme referenduma za opoziv bivšeg rumunskog predsednika osuđen na dve godine uslovno i zbog toga nije mogao da bude premijer, iako je njegova stranka ubedljivo pobedila, tvrdi da se ovim demonstracijama radi na podeli zemlje.

Rumunski mediji, za razliku od zapadnih, tvrde da postoji i druga strana istine: da je problem sa korupcijom samo paravan iza koga stoji namera da se sruši još jedna rumunska socijalistička vlada koja je dobila veliku podršku naroda. Mediji povlače paralelu između ovih demonstracija u Rumuniji sa onim od pre tri godine u Ukrajini. Tvrdi se da američki milijarder Džordž Soros, za koga kažu da je na isti način, protestima i pritiscima, srušio prethodnu vladu Viktora Ponte 2015. godine, finansira i ove proteste. Mediji tvrde da je Sorosova fondacija, koja je u Rumuniji prisutna od 1990. godine, u različite rumunske nevladine organizacije „uložila” više od 200 miliona dolara.

Ponta se našao na udaru kada je najavio da će odbiti aranžman sa MMF-om jer ga smatra štetnim za državu. Osuđen je za korupciju, koju je navodno počinio pre premijerskog mandata, u vreme dok se nije bavio politikom, a poništena mu je i doktorska disertacija zbog plagijata.

Socijalisti su na izborima krajem prošle godine obećali da će pozatvarati nevladine organizacije, s kojima je rumunski predsednik razvio izuzetno blisku saradnju, da će zaustaviti dalju rasprodaju rumunskih rudnih dobara stranim kompanijama i da će se usprotiviti MMF-u i EU u odlukama koje nisu u državnom interesu.

Nekoliko stotina pristalica koje podržavaju vladu u nedelju naveče su se okupile ispred zgrade predsedništva u Bukureštu, protestujući protiv ponašanja i poteza rumunskog predsednika.