Румунски председник највећи добитник протеста

Главни циљ румунског председника Клауса Јоханиса, две опозиционе странке и невладине организација које од уторка организују стотине хиљада демонстраната на улицама Букурешта и десетак већих градова – јесте рушење социјалистичке владе Сорина Гриндеануа. Оно што се на румунским улицама могло чути од недеље, упркос томе што је влада повукла уредбу о изменама одредби које се односе на закон о корупцији, што је наведено као повод за демонстрације, јуче је и формализовано у парламенту – протести неће престати све док сви захтеви не буду испуњени, што значи – док влада не буде смењена.

Одлучено је да се на дневном реду јучерашње седнице оба дома румунског парламента нађе иницијатива за опозив румунске владе, коју су покренуле опозиционе странке Спасимо Румунију и Национална либерална странка, које су доживеле дебакл на изборима крајем прошле године. Клаус Јоханис, лидер ових либерала, који је пре тога 11 година водио Демократски форум Немаца у Румунији, посланицима ће се у парламенту обратити данас у подне, а о опозиву владе ће се гласати на седници у уторак.

Овакав редослед потеза објавио је јуче председник Сената Калин Попеску Таричану, који је пре неколико дана први проговорио о умешаности других држава у протесте у Румунији, рекавши да су „поједине снаге, укључујући и оне из Русије и ЕУ, заинтересоване за дестабилизацију Румуније кроз протесте”.

Румунски председник, који је чак једне вечери својим присуством подржао демонстранте на улици, у петак је упутио писмо председницима оба дома парламента тражећи да се данас обрати посланицима поводом измена кривичног закона, за који тврди да би поништио напредак у борби против корупције по којој се Румунија налази високо на ранг-листи европских земља, као и у вези са нередима који су на демонстрацијама избили прошле недеље.

Лидер владајуће Социјалдемократске партије Ливију Драгнеа јуче је, после састанка посланичког клуба у парламенту, рекао да влада има пуну подршку те странке и да нема разлога да подноси оставку јер је легитимно изабрана. Премијер Гриндеану, кога је румунски председник именовао за премијера, пошто је претходно без објашњења одбио предлог победничке коалиције да то буде Севил Шајде, која је исламске вероисповести и чији супруг Сиријац је на „Фејсбуку” подржао Башара ел Асада, одлучно се данима супротставља смени.

У недељу, када је повучена владина уредба, која је донесена по ванредној процедури, он је рекао да неће поднети оставку „како би удовољио улици” и да парламент, уколико то жели, може да изгласа влади неповерење кроз демократску процедуру. Исте вечери уследио је најмасовнији скуп, за који западне агенције тврде да је окупио готово пола милиона људи. Иначе ове демонстрације се упорно називају најмасовнијим од свргавања Николајеа Чаушескуа, дакле од 1989. године.

Иако је влада саопштила да је уредбом само ускладила кривични закон са недавним одлукама Уставног суда и правним директивама ЕУ како би се осигурала претпоставка невиности (и растеретили затвори), под притиском је уредбу повукла и најавила да ће се радити на изменама закона кроз редовну процедуру и јавну расправу. Румунски министар правде Флоријан Јордаке, о коме су медији известили да је по почетку демонстрација пренео дужност до 7. фебруара на свог заменика, јуче је најавио да ће до краја дана објавити детаље новог нацрта кривичног закона који ће бити послат у редовну процедуру, односно у одлучивање у парламенту. То је после повлачења уредбе од њега тражио премијер.

Међутим, Ројтерс је јуче известио да је приватна телевизија Диги 24 пренела саопштење Министарства правде у коме је наведено да сасвим одбацују планове за измену кривичног закона. Цитирано је да министарство „не тражи израду новог нацрта закона о изменама и допунама кривичног закона”.

Још увек је нејасно и непотврђено да ли влада сасвим одустаје од измене овог закона који санкционише корупцију у јавном сектору, што су одмах оштро критиковали Европска комисија, САД, Канада, Немачка, Француска и Белгија, сматрајући да њоме влада намерава да заштити своје корумпиране чланове и сараднике.

Лидер социјалиста Ливију Драгнеа, који је због пресуде да је злоупотребио положај у време референдума за опозив бившег румунског председника осуђен на две године условно и због тога није могао да буде премијер, иако је његова странка убедљиво победила, тврди да се овим демонстрацијама ради на подели земље.

Румунски медији, за разлику од западних, тврде да постоји и друга страна истине: да је проблем са корупцијом само параван иза кога стоји намера да се сруши још једна румунска социјалистичка влада која је добила велику подршку народа. Медији повлаче паралелу између ових демонстрација у Румунији са оним од пре три године у Украјини. Тврди се да амерички милијардер Џорџ Сорос, за кога кажу да је на исти начин, протестима и притисцима, срушио претходну владу Виктора Понте 2015. године, финансира и ове протесте. Медији тврде да је Соросова фондација, која је у Румунији присутна од 1990. године, у различите румунске невладине организације „уложила” више од 200 милиона долара.

Понта се нашао на удару када је најавио да ће одбити аранжман са ММФ-ом јер га сматра штетним за државу. Осуђен је за корупцију, коју је наводно починио пре премијерског мандата, у време док се није бавио политиком, а поништена му је и докторска дисертација због плагијата.

Социјалисти су на изборима крајем прошле године обећали да ће позатварати невладине организације, с којима је румунски председник развио изузетно блиску сарадњу, да ће зауставити даљу распродају румунских рудних добара страним компанијама и да ће се успротивити ММФ-у и ЕУ у одлукама које нису у државном интересу.

Неколико стотина присталица које подржавају владу у недељу навече су се окупиле испред зграде председништва у Букурешту, протестујући против понашања и потеза румунског председника.