Čiji li si, Jeremiću Vuče?

Povodom teksta „Prikrivanje istine o Kosovu”, „Politika”, 31. januara

Na moj tekst o Vuku Jeremiću „Marketinški umereni patriota” nije odgovorio Jeremić već je to učinio Nikola Jovanović. Prvo sam pomislio da će to biti razmena argumenata s čovekom koji je prisutan u našim medijima kao analitičar, a onda sam pročitao da je on direktor CIRSD, a to je Jeremićeva NVO u kojoj je Jovanović angažovan. Stoga je njegov tekst zapravo Jeremićev odgovor koji je sročio ili potpisao njegov saradnik. Inače taj „personalizovani” odgovor mi je i sam Jeremić lično najavio kroz bokserski sleng o pronalaženju „staklene brade”. Neće mi biti prvi put da polemišem s moćnim političarima direktno ili posredno preko svojih „direktora”. Sa samim Jeremićem sam polemisao i pre desetak godina kad je bio Tadićev ministar spoljnih poslova i kada je tom dvojcu malo ko smeo reći da im je politika loša i neuspešna.

Da se razumemo, u mom tekstu nisam bio, kao što neću ni sada biti, advokat vlasti. Mogu i da se složim oko toga šta je Jeremićev „portparol” napisao o politici posle 2012. ali tu imamo samo jedan mali problem. On se sastoji u tome da se Jeremić predstavi kao patriota u odnosu na vlast posle 2012. Razumeo bih da takva kritika dolazi od Koštunice ili Šešelja, ali ne i od bivšeg funkcionera DS i Tadićevoj „desnoj ruci”.

Jeremićev saradnik negira da je njegov šef zajedno s Tadićem (sa)učestvovao u procesu izmeštanja odlučivanja o Kosovu iz UN na nivo EU. Nije samo reč o rezoluciji Generalne skupštine UN koja nam je „izdiktirana”, a koja poziva na dijalog uz posredovanje EU, već o celokupnoj politici tolerisanja i nesuprotstavljanja nastojanju da se cela stvar prebaci u EU, gde nemamo ruski veto. Da li se Jeremić iskreno zalagao za „tvrđu verziju” (koja je i sama bila bez „kičme”), kako to tvrdi njegov saradnik, ili je to bio samo patriotski marketing – teško je proceniti. Da je, recimo, posle odustajanja od „srpske verzije” rezolucije pod pritiskom Zapada, što je bilo poniženje Srbije ali i Rusije (koja je lobirala za Srbiju), Jeremić podneo ostavku, stvar bi delovala ozbiljnije. No, verovatno previše očekujemo od naših političara.

Druga stvar o kojoj govori Vukov ,,direktor” je rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici. U njoj se zaista ne spominje reč genocid, ali je do toga došlo i kroz pritisak patriotskih grupa koje su pokušale da alarmiraju javnost da nam Turska tj. Davutoglu „piše opasnu rezoluciju o Srebrenici”.

Profesor dr Dragan Pavlović iz Pariza ovo komentariše: „Rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici, u kojoj se ne pominje reč genocid, nažalost eksplicitno potvrđuje druge akte EU u kojima se pak genocid potvrđuje. Time ova rezolucija potvrđuje i sam genocid”. Dragan Milašinović, analitičar FSK, u lucidnom tekstu „Projekat Jeremić – još jedna analiza”, kaže da je Jeremić „od prećutnog prihvatanja zvanično odbačenog Ahtisarijevog plana, preko izmeštanja rešavanja kosovskog pitanja iz OUN u EU, čime su praktično neutralizovana sva rešenja Rezolucije 1244 povoljna po Srbiju, sve do tragičnog podnošenja „kompromisnog” Predloga rezolucije o Kosovu u OUN i širenja uticaja Turske na Balkanu, ništa nije uradio što bi bilo u stvarnoj suprotnosti interesima evro-atlantizma. Suštinski uvek 'na liniji' globalista, a marketinški 'patriota' i 'rusofil'''. Sve ovo može demantovati sam Jeremić svojim jasnim stavom o odnosu prema NATO-u, EU ili Rusiji. Što se neće desiti, osim tabloidnog koketiranja s patriotskim i rusofilskim biračkim telom. U oblasti na koju je najviše ponosan – vođenje diplomatije – rezultati su kako vidimo porazni. Osim ako se u njih ne ubraja slabljenje unutrašnje strukture u MSP uvođenjem ,,mladalačkog voluntarizma”. Ukidanjem zapisnika sa sastanaka koji se održavaju sa strancima ugrožava se kvalitet rada i podriva bezbednosna kultura. Da ne govorimo kako je s Tadićem „dokinuo” bezbednosnu službu ministarstva, tzv SID, i time „oslepeo” srpsku diplomatiju. Ako je i od Vuka, „svetskog a našeg”, mnogo je.

Politički analitičar