Spaseni snimci koncerata Boba Marlija

Čitave četiri decenije muzika od „istorijskog značaja” trulila je u podrumu jednog londonskog hotela. U običnoj kartonskoj kutiji stajalo je 13 analognih master traka sa snimcima nikoga drugoga do rege legende Boba Marlija. Naime, pre 40 godina Marli je sa svojim bendom „Vejlers”, u sklopu evropske turneje, svirao i u engleskoj prestonici. Zajedno sa članovima grupe odseo je u skromnom hotelčiću u severozapadnom Londonu. I upravo u tom hotelu, koji i danas postoji, nađeni su „izgubljeni masteri”.

Smatralo se da su ove trake, o kojima su godinama spekulisali Marlijevi obožavaoci, kako je izvestio „Gardijan”, potpuno uništene. Ovi analogni masteri, koji su inače posle nekog vremena skloni propadanju, zbog čega moraju da se digitalizuju, uništila je vlaga. I smatralo se da im, koliko god dragoceni bili, nema pomoći. No, trebalo je uložiti čitavih 12 meseci, i čak 25.000 funti kako bi se one spasle.

Koristeći najnoviju audio-tehniku, masteri su spaseni, a kvalitet zvuka, kako je naveo „Gardijan”, sada je takav da „podilaze žmarci”.

Na ovim masterima nalaze se originalni snimci Marlijevih koncerata u Londonu i Parizu, u periodu od 1974. do 1978. godine, a na tim nastupima muzičar, koji je preminuo 1981. godine, sa bendom je izvodio neke od svojih najpoznatijih pesama, kakve su „No Woman No Cry”, „Jammin”, „Exodus” ili „I Shot the Sheriff”.

Tri koncerta u Londonu iz 1975, i naredne dve godine, kao i u Parizu 1978. snimljeni su zahvaljujući mobilnom kombi-studiju koji su Marliju i „Vejlersima” pozajmili već tada slavni „Rolingstonsi”.

A ove dragocene mastere je, praktično, iz đubreta spasao londonski biznismen, ali i Marlijev obožavalac Džo Gat, koga je zvao jedan prijatelj rekavši mu da je izgleda pronašao neke stare snimke rege zvezde.

„Radio je kompletno čišćenje zgrade i hteo je da baci neke trake iz sedamdesetih godina. Bile oštećene, ili ne, nisam mogao da dozvolim da budu zauvek uništene i zamolio sam ga da ih ne baci u đubre”, izjavio je Gat za londonski dnevnik.

Master snimke dao je svom partneru, ali i džez pevaču Luisu Huveru, koji često nastupa u čuvenom londonskom klubu „Roni Skot”, a on je ostao bez teksta videvši ove značajne artefakte:

„Kada sam video etikete i fusnote na trakama, nisam mogao da poverujem. Međutim, tek sam potom video koliko su zapravo bile oštećene od vode i vlage. Činilo se da je spasavanje ovih traka nemoguća misija”, kazao je Huver.

Potražili su pomoć specijaliste Martina Nikolsa iz „Vajt haus studija”, koji je istakao da bi masteri zauvek bili izgubljeni da se neko usudio da ih pusti. Upravo je on proveo bezbroj sati čisteći ih:

„Krajnji rezultat me je stvarno iznenadio, jer one su sad u digitalnom formatu i veoma visokog kvaliteta”, ocenio je Nikols, što je, po njemu, dokaz da su originalni snimci veoma profesionalno načinjeni.

Međutim, nije svih 13 traka „preživelo”. Deset su u potpunosti restaurirane, dve su bile potpuno prazne, a jedna je bila toliko oštećena da apsolutno ništa nije moglo da se uradi.