Buđenje lavova

Izbor Donalda Trampa za predsednika SAD suočio je svet s pitanjem: Kuda će se sada uputiti najveća sila? Jasno je jedno: svet više neće biti isti. Izazvano je razigravanje „probuđenih lavova“.

Buđenje SAD: U poslednjih tridesetak godina tri glavna obeležja ponašanja SAD su: „tehnički bankrot“, globalizacija i „izvoz demokratije“.

„Tehničkim bankrotom“ – ukidanjem konvertibilnosti dolara u zlato 1971, sistem federalnih rezervi (Centralna banka SAD) postao je najproizvodnija fabrika na svetu. Za lepo odštampane banknote SAD su širom sveta kupovale dobra i usluge ne mareći za stanje svog platnog i obračunskog bilansa. Koliko su time zaradile, ne može se izračunati. Globalizacijom je svet pretvoren u prostor za nesmetano poslovanje američkih preduzeća. Koliko su ona tako zaradila niko nije izračunao. SAD su bile u stanju da finansiraju trinaest ratova u poslednjih tridesetak godina.

Ali, ni svet ne može izračunati koliko su mu američka štamparija dolara i globalizacija pomogli. „Tehnički bankrot“ SAD rešio je glavni problem međunarodne trgovine – „oskudicu dolara“ (dollar shortage). Usledio je procvat međunarodne trgovine, koji je omogućio razvoj industrije u „trećem svetu“. Američka preduzeća izmeštaju prerađivačku industriju u „treći svet“. SAD postaju „posleindustrijsko društvo“.

Uspavani na lovorikama uspeha, Amerikanci su prevideli ekonomski zakon koji deluje bezizuzetno: Sve ima cenu i svaka cena se mora platiti. Nekad najmoćnija industrijska sila danas ima više državnih činovnika nego industrijskih radnika. Urušava se srednja klasa. Socijalne razlike su toliko narasle da ugrožavaju kapitalistički sistem. „Izvoz demokratije“, iz koga se Amerikanci vraćaju uglavnom na štitu, pretvorio je SAD od zemlje „svetske nade“ u „svetskog policajca“. SAD jesu i dalje po apsolutnim pokazateljima najmoćnija sila, ekonomski, tehnološki i vojno. Ali sve manje su u mogućnosti da se ponašaju kao jedina supersila.

Svevišnji se smilovao na SAD. Poslao im je Donalda Trampa. Privid je da je on „usamljeni jahač“. Iza njega stoji moćan deo američke preduzetničke i intelektualne elite. Amerika se probudila. Pokušava da se vrati sebi kako bi ponovo postala zemlja „svetske nade“.

Buđenje Rusije: Opijena zabludom da će je Zapad oberučke prihvatiti s novim društvenim sistemom, ruska politička elita na čelu s Borisom Jeljcinom žrtvovala je i sistem i državu. Svevišnji se smilovao na Rusiju. Poslao joj je Vladimira Putina koji je osakaćenu Rusiju izveo iz sloma. No, Rusija se opet uspavala na usponu privrede zasnovanom na visokim prihodima od izvoza nafte i gasa. Probudile su je sankcije Zapada iz 2014. Sada su i mnogi „liberali“ shvatili da Rusija ne može opstati na „uvozu evropejstva“ nego samo kao moćna sila, ali ne zasnovana na privredi sa strukturom „trećeg sveta“. Nužna je ponovna industrijalizacija. Rusija je spoznala svoje zablude i dovoljno ojačala da se mora smatrati velikom silom.

Buđenje Kine: Kineska poslovica kaže: „Ne budi lava koji spava“. Nekada privredno najnaprednija u svetu, Kina je u srednjem veku zapala u viševekovni san i postala okean siromaštva. Probudila ju je Velika Britanija koja joj je u Opijumskom ratu nanela ponižavajući poraz. Od tada je Kina u „dugom maršu“. Svevišnji se smilovao i na nju, podario joj je Deng Sjaopinga. Sledeći njegov mudri zavet „ćutati i raditi“, Kina je postala najveći industrijski proizvođač, najveći trgovac robom i najveći posednik deviznih rezervi na svetu. Pošto se naradila, više nije spremna da ćuti. Postala je dovoljno moćna da može da učestvuje u odlučivanju o sudbini sveta.

Buđenje Nemačke: I Nemačka se bila uspavala na lovorikama. Posle Drugog svetskog rata ostvarila je „privredno čudo“. Mihail Gorbačov joj je na tanjiru isporučio Istočnu Nemačku. Ostale članice EU su joj pomogle da pokrije troškove ujedinjenja. Nemačka je imala i ima najviše koristi od EU. „Bregzit“ ju je probudio. Otkrio je da čak i Nemci mogu da se preračunaju. Prevideli su da njihova zemlja postaje činilac koji ugrožava EU. Jer kao zemlja koja je u centru integracije trebalo bi da ima deficit u razmeni s ostatkom Unije. Ona, naprotiv, ima suficit. Time podstiče centrifugalne sile. Nemačka zato tek treba da dođe sebi.

Nova podela karata: Predviđanja u međunarodnim odnosima su pouzdana koliko i u meteorologiji. Izvesno je samo to da je sadašnji svetski poredak istrošen.

Sada su sve oči uprte u D. Trampa. Probudio je nadu da SAD više neće biti „svetski policajac“, da će urediti odnose s Rusijom i omogućiti prevladavanje opake podele u Evropi. No, valja imati u vidu da on ima moćnu unutrašnju opoziciju. Snage koji su do sada podupirale politiku „sputavanja Rusije“, neće se toga lako odreći.

I Rusija ima unutrašnju hipoteku. Dok Zapad pokušava da joj stavi omču oko vrata, gomilajući oružje na njenim granicima i namećući joj sankcije, ruski ,,liberali” Moskvom i dalje marširaju za ,,Evropu”.

I Kina je pred iskušenjima. Deo srednje klase, izrasle na „privrednom čudu“, sanja o „uvozu demokratije“. Novi američki predsednik nagoveštava hvatanje ukoštac s njom. Neizvesno je kakvo ponašanje Kine bi mogao iznuditi.

Raspad EU bi doveo do nove politike Nemačke. Njen proizvodni aparat je suviše veliki da bi mogao opstati samo na domaćem tržištu. Jedini izlaz bio bi na Istoku: savez s Rusijom (Stratfor) ili stvaranje sopstvene zone uticaja u Srednjoj Evropi.

Odmetanje Velike Britanije od Evrope izvedeno je bez uverljive većine. Sada ona traži zamenu za EU u prostoru bivše britanske imperije. Sledeći rusofobiju dugog trajanja, ona je kao članica EU delovala razorno na Evropu.

Srbija: Srbija mora da se čuva velikih očekivanja. Velike sile će usaglašavati interese, možda deobom interesnih sfera. U svojim računicama neće prevideti Balkan. Ne može se proceniti šta bi po nas moglo nositi veći rizik: međusobno sporenje ili dogovaranje između njih. Moramo stalno imati na umu pouku Jovana Cvijića: „Najveći neprijatelj Srba je geografija“. Prvenstveno treba da sačuvamo rebra doslednom neutralnošću. Sve preko toga biće čist ćar.

Ekonomista