Буђење лавова

Избор Доналда Трампа за председника САД суочио је свет с питањем: Куда ће се сада упутити највећа сила? Јасно је једно: свет више неће бити исти. Изазвано је разигравање „пробуђених лавова“.

Буђење САД: У последњих тридесетак година три главна обележја понашања САД су: „технички банкрот“, глобализација и „извоз демократије“.

„Техничким банкротом“ – укидањем конвертибилности долара у злато 1971, систем федералних резерви (Централна банка САД) постао је најпроизводнија фабрика на свету. За лепо одштампане банкноте САД су широм света куповале добра и услуге не марећи за стање свог платног и обрачунског биланса. Колико су тиме зарадиле, не може се израчунати. Глобализацијом је свет претворен у простор за несметано пословање америчких предузећа. Колико су она тако зарадила нико није израчунао. САД су биле у стању да финансирају тринаест ратова у последњих тридесетак година.

Али, ни свет не може израчунати колико су му америчка штампарија долара и глобализација помогли. „Технички банкрот“ САД решио је главни проблем међународне трговине – „оскудицу долара“ (dollar shortage). Уследио је процват међународне трговине, који је омогућио развој индустрије у „трећем свету“. Америчка предузећа измештају прерађивачку индустрију у „трећи свет“. САД постају „послеиндустријско друштво“.

Успавани на ловорикама успеха, Американци су превидели економски закон који делује безизузетно: Све има цену и свака цена се мора платити. Некад најмоћнија индустријска сила данас има више државних чиновника него индустријских радника. Урушава се средња класа. Социјалне разлике су толико нарасле да угрожавају капиталистички систем. „Извоз демократије“, из кога се Американци враћају углавном на штиту, претворио је САД од земље „светске наде“ у „светског полицајца“. САД јесу и даље по апсолутним показатељима најмоћнија сила, економски, технолошки и војно. Али све мање су у могућности да се понашају као једина суперсила.

Свевишњи се смиловао на САД. Послао им је Доналда Трампа. Привид је да је он „усамљени јахач“. Иза њега стоји моћан део америчке предузетничке и интелектуалне елите. Америка се пробудила. Покушава да се врати себи како би поново постала земља „светске наде“.

Буђење Русије: Опијена заблудом да ће је Запад оберучке прихватити с новим друштвеним системом, руска политичка елита на челу с Борисом Јељцином жртвовала је и систем и државу. Свевишњи се смиловао на Русију. Послао јој је Владимира Путина који је осакаћену Русију извео из слома. Но, Русија се опет успавала на успону привреде заснованом на високим приходима од извоза нафте и гаса. Пробудиле су је санкције Запада из 2014. Сада су и многи „либерали“ схватили да Русија не може опстати на „увозу европејства“ него само као моћна сила, али не заснована на привреди са структуром „трећег света“. Нужна је поновна индустријализација. Русија је спознала своје заблуде и довољно ојачала да се мора сматрати великом силом.

Буђење Кине: Кинеска пословица каже: „Не буди лава који спава“. Некада привредно најнапреднија у свету, Кина је у средњем веку запала у вишевековни сан и постала океан сиромаштва. Пробудила ју је Велика Британија која јој је у Опијумском рату нанела понижавајући пораз. Од тада је Кина у „дугом маршу“. Свевишњи се смиловао и на њу, подарио јој је Денг Сјаопинга. Следећи његов мудри завет „ћутати и радити“, Кина је постала највећи индустријски произвођач, највећи трговац робом и највећи поседник девизних резерви на свету. Пошто се нарадила, више није спремна да ћути. Постала је довољно моћна да може да учествује у одлучивању о судбини света.

Буђење Немачке: И Немачка се била успавала на ловорикама. После Другог светског рата остварила је „привредно чудо“. Михаил Горбачов јој је на тањиру испоручио Источну Немачку. Остале чланице ЕУ су јој помогле да покрије трошкове уједињења. Немачка је имала и има највише користи од ЕУ. „Брегзит“ ју је пробудио. Открио је да чак и Немци могу да се прерачунају. Превидели су да њихова земља постаје чинилац који угрожава ЕУ. Јер као земља која је у центру интеграције требало би да има дефицит у размени с остатком Уније. Она, напротив, има суфицит. Тиме подстиче центрифугалне силе. Немачка зато тек треба да дође себи.

Нова подела карата: Предвиђања у међународним односима су поуздана колико и у метеорологији. Извесно је само то да је садашњи светски поредак истрошен.

Сада су све очи упрте у Д. Трампа. Пробудио је наду да САД више неће бити „светски полицајац“, да ће уредити односе с Русијом и омогућити превладавање опаке поделе у Европи. Но, ваља имати у виду да он има моћну унутрашњу опозицију. Снаге који су до сада подупирале политику „спутавања Русије“, неће се тога лако одрећи.

И Русија има унутрашњу хипотеку. Док Запад покушава да јој стави омчу око врата, гомилајући оружје на њеним границима и намећући јој санкције, руски ,,либерали” Москвом и даље марширају за ,,Европу”.

И Кина је пред искушењима. Део средње класе, израсле на „привредном чуду“, сања о „увозу демократије“. Нови амерички председник наговештава хватање укоштац с њом. Неизвесно је какво понашање Кине би могао изнудити.

Распад ЕУ би довео до нове политике Немачке. Њен производни апарат је сувише велики да би могао опстати само на домаћем тржишту. Једини излаз био би на Истоку: савез с Русијом (Стратфор) или стварање сопствене зоне утицаја у Средњој Европи.

Одметање Велике Британије од Европе изведено је без уверљиве већине. Сада она тражи замену за ЕУ у простору бивше британске империје. Следећи русофобију дугог трајања, она је као чланица ЕУ деловала разорно на Европу.

Србија: Србија мора да се чува великих очекивања. Велике силе ће усаглашавати интересе, можда деобом интересних сфера. У својим рачуницама неће превидети Балкан. Не може се проценити шта би по нас могло носити већи ризик: међусобно спорење или договарање између њих. Морамо стално имати на уму поуку Јована Цвијића: „Највећи непријатељ Срба је географија“. Првенствено треба да сачувамо ребра доследном неутралношћу. Све преко тога биће чист ћар.

Економиста