Magična tri prsta leve ruke

Berlin – U najkraćem: francuski debitantski film „Džango” Etijena Komara je pre svega dirljiva priča o preživljavanju. U njegovom fokusu je mali, ali značajan isečak iz bogate biografije i burnog života legendarnog gitariste i kompozitora džez muzike, pionira „džipsi svinga” – Džanga Renarta. Onaj, kroz koji se prelama stradanje Roma tokom nacističke vladavine širom Evrope.

 Adekvatan film za otvaranje 67. Berlinala, kojem su osim filmskih zvezda prisustvovali i federalna ministarka za kulturu i medije Monika Griters i gradonačelnik Berlina Mihael Miler, u društvu predsednika žirija reditelja Pola Verhovena i domaćinski uvek raspoloženog Ditera Koslika.

 Zvezda večeri bez sumnje je bio francuski glumac alžirskog porekla Reda Kateb, kojeg naša publika ga pamti i po ulogama u filmu „Daleko od čoveka” i „Prorok”, a videće ga na Festu i u Vendersovom 3D filmu „Divni dani Arnjueza”. Kateb je kao Džango ubedljiv, predan liku do potpune identifikacije. Uverljiv i u scenama magičnih gitarističkih perfomansa tokom kojih i Kateb, baš poput Džanga, „svira” gitaru koristeći tri prsta leve ruke. Džangu su druga dva još od detinjstva, posle teške povrede, bila ukočena te je zato i izmislio potpuno novi način sviranja.

 Sama radnja filma smeštena je u Pariz 1943. godine, kada počinje progon obožavanog muzičara i njegove romske porodice od strane Nemaca koji su i sami uživali u njegovim koncertima veličajući ga i sami kao muzičara. I Romi su pored Jevreja i Slovena bili na spisku za uništenje. Uz to, Džangove note su od strane nacista smatrane i za suviše „crnački obojene” i kao takve, procenjeno je u jednom trenutku, loše su mogle da utiču na arijevsku rasu. U Komarovom filmu se postepeno sve to preliva iz drugog u prvi plan, poput teških, crnih oblaka koji su se u jednom delu života nadvili nad čovekom koji je umetnik, vrhunski muzičar. Koji živi za muziku i od muzike. I ništa više.

 Muzika Džanga Renarta oduvek je inspirisala i filmske stvaraoce. Skorseze je njegove kompozicije koristio u filmu „Avijatičar”, Dejvid Finčer u „Čudesnom slučaju Bendžamina Batona”, a njegova muzika postoji i u „Matriks” trilogiji. Jedan od njegovih velikih obožavalaca je i Vudi Alen. Setite se samo Šona Pena u ulozi džez gitariste opsednutim Džangom u Alenovom filmu „Sweet and Lowdown” . Film „Džango” je za prikazivanje u Srbiji, premijerno na beogradskom Festu otkupila kuća „Megakom film” Igora Stankovića.

 Uvodnog festivalskog dana obelodanjeno je i da će berlinska „Zlatna kamera” za životno delo danas svečano biti uručena hongkongškom producentu i distributeru Nansun Šiju koji još od 1970. godine ima zavidnu međunarodnu karijeru. Ši je kao producent sarađivao, osim sa Cui Harkom i Džonijem Vuom, i sa Martinom Skorsezeom. Nansun Ši je i francuski vitez umetnosti.

Naš kritičar u žiriju kritike

Filmski kritičar našeg lista, Dubravka Lakić je po treći put u Međunarodnom žiriju kritike – Fipresci na Berlinskom festivalu.

 Na 67. Berlinalu ona će sa Alin Tasčijan (predsednik žirija, Turska) i Denisom Buherom (Švajcarska) odlučivati o nagradi za najbolji film glavnog takmičarskog programa. Kritičari Kerem Akča (Turska), Alehandra Treles (Urugvaj) i Dženifer Borman (Nemačka) odlučivaće o pobedničkom filmu paralelnog programa „Panorama”, a Sasja Ketsir (Holandija), Raša Hosni (Egipat) i Ridger Zuhland (Nemačka) o pobedniku programa „Forum”.

K. R.