Tri – nula za sudstvo protiv Trampa

Američki apelacioni sud odbacio je zabranu ulaska u SAD za građane sedam muslimanskih zemalja, nanevši težak politički poraz predsedniku koji je biračima obećao da će lično rešiti sve probleme da bi se sada suočio sa porukom da njegova vlast nije neograničena.

Time je podržana odluka jednog nižeg suda koji je pre nekoliko dana naredio vladi da mora privremeno da prestane sa sprovođenjem pravnog akta koji se tiče građana Sirije, Somalije, Iraka, Irana, Libije, Sudana i Jemena.

U demonstraciji nezavisnog sudstva koje ne podilazi izvršnoj vlasti i sistema u kojem jedan čovek, makar on bio i predsednik, ne može da se stavi iznad zakona i principa podele vlasti (na izvršnu, zakonodavnu i sudsku), tročlano veće iz San Franciska jednoglasno je ustvrdilo da vlada nije ponudila argumente za uvođenje pomenute zabrane i da zato ne može da nastavi sa njenom primenom.

Mediji i Trampovi politički protivnici smatraju da je presuda jasan dokaz da je Donald Tramp izgubio, makar zasad.

„Tri – nula”, tvitovala je Hilari Klinton, aludirajući na jednoglasnu ocenu tri člana sudskog veća protiv predsednika.

„Zadovoljan sam što sistem podele vlasti funkcioniše u ovoj zemlji i pokazuje da će sudovi biti tu kada predsednik Tramp bude prekoračavao ustavna ovlašćenja”, izjavio je za Si-En-En Ben Kardin, senator iz redova Demokratske stranke.

Kao što se i očekivalo, Tramp nije prihvatio apelacionu odluku, već je nagovestio da bi slučaj mogao da iznese pred krajnju instancu, Vrhovni sud.

„Vidimo se na sudu jer je bezbednost naše zemlje stavljena na kocku”, prvo je napisao na Tviteru da bi onda izveštačima iz Bele kuće poručio da je presuda suda iz San Franciska – politička.

Protiv Trampove zabrane ustali su brojni zaposleni na univerzitetima i u Silikonskoj dolini jer smatraju da ih uredba ometa u radu.

Njihovim zaposlenima i studentima onemogućeno je da ulaze u zemlju ili izlaze iz nje (ako bi otišli na putovanje, pitanje je da li bi mogli da se vrate). Brojne organizacije tužile su vladu tvrdeći da je njena odluka protivustavna jer diskriminiše protiv jedne religije.

Apelacioni sud nije potvrdio optužbe za diskriminaciju protiv muslimana, ali je presudio da vlada nije dokazala svoju osnovnu tvrdnju – da uredbom brani zemlju od terorizma – jer nijedan državljanin pomenutih zemalja nikada nije izvršio teroristički akt u SAD.

Kako se čini da predsednik neće odustati od ukaza kojim je ispunio obećanje dato biračima, sada mu je na raspolaganju nekoliko opcija.

Može da ponovo napiše uredbu i nada se da ponovljena verzija neće biti oborena ili da se dogovori sa kongresmenima koji bi mogli da donesu zakon za sličnom tematikom.

„Vidimo se na sudu” moglo bi da znači odnošenje slučaja pred najvišu pravnu instancu u zemlji, ali će vlada verovatno sačekati pre nego što se obrati Vrhovnom sudu jer tamo još nema konzervativnu većinu, za koju se ionako ne zna da li bi podržala Trampa.

Vašingtonski sud već godinu dana radi u krnjem sastavu sa četvoro liberalnih i četvoro konzervativnih sudija.

Čak i u optimističnom scenariju (za vladu) da sve konzervativne sudije podrže uredbu republikanskog predsednika, što nije izvesno, preostalih četvoro sudija verovatno bi bilo „protiv”, što bi značilo da Vrhovni sud nije u stanju da presudi i da na snazi ostaje odluka apelacionog suda.

Administracija bi zato mogla da sačeka da Senat potvrdi Nila Goršiča za devetog sudiju čime bi povećala, ali ne i osigurala šanse za uspeh.

Iako je Goršič Trampov izbor, on, kao i sve druge vrhovne sudije, stupa na doživotnu funkciju sa koje predsednik ne može da ga smeni, pa neće biti pod pritiskom Bele kuće.

On je već, prema pisanju „Biznis insajdera”, kazao da je „demorališuće i obeshrabrujuće” što je Tramp jednog njegovog kolegu nazvao „takozvanim sudijom” jer je predsednik time pokazao da ne poštuje sudstvo koje, kao i parlament, deluje kao kočnica moći izvršne vlade.  

Ono što su republikanci u Kongresu radili sa devetim, poslednjim članom Vrhovnog suda bilo je kocka, ali su na kraju dočekali da na to mesto pretenduje neko po njihovoj volji.

Kada je jedan sudija preminuo početkom prošle godine, Obama je imenovao zamenu, ali su republikanci odbili da za njega daju zeleno svetlo jer je on bio liberalni izbor liberalnog predsednika.

Svesni da se predsednički izbori održavaju te iste godine i nadajući se da će na njima pobediti republikanski kandidat (u tom trenutku se činilo da taj kandidat ne mora biti njujorški milijarder) koji će imenovati konzervativnog sudiju, držali su Vrhovni sud u polufunkcionalnom stanju sa parnim brojem sudija.

Novi sudija će biti jezičak na vagi koji će prevagnuti na njihovu stranu, ako ne nužno po pitanju Trampove zabrane, a onda po pitanju abortusa, istopolnih brakova, minimalnih zarada, religioznih sloboda, državnog zdravstvenog osiguranja i prava na nošenje oružja.