Три – нула за судство против Трампа

Амерички апелациони суд одбацио је забрану уласка у САД за грађане седам муслиманских земаља, наневши тежак политички пораз председнику који је бирачима обећао да ће лично решити све проблеме да би се сада суочио са поруком да његова власт није неограничена.

Тиме је подржана одлука једног нижег суда који је пре неколико дана наредио влади да мора привремено да престане са спровођењем правног акта који се тиче грађана Сирије, Сомалије, Ирака, Ирана, Либије, Судана и Јемена.

У демонстрацији независног судства које не подилази извршној власти и система у којем један човек, макар он био и председник, не може да се стави изнад закона и принципа поделе власти (на извршну, законодавну и судску), трочлано веће из Сан Франциска једногласно је устврдило да влада није понудила аргументе за увођење поменуте забране и да зато не може да настави са њеном применом.

Медији и Трампови политички противници сматрају да је пресуда јасан доказ да је Доналд Трамп изгубио, макар засад.

„Три – нула”, твитовала је Хилари Клинтон, алудирајући на једногласну оцену три члана судског већа против председника.

„Задовољан сам што систем поделе власти функционише у овој земљи и показује да ће судови бити ту када председник Трамп буде прекорачавао уставна овлашћења”, изјавио је за Си-Ен-Ен Бен Кардин, сенатор из редова Демократске странке.

Као што се и очекивало, Трамп није прихватио апелациону одлуку, већ је наговестио да би случај могао да изнесе пред крајњу инстанцу, Врховни суд.

„Видимо се на суду јер је безбедност наше земље стављена на коцку”, прво је написао на Твитеру да би онда извештачима из Беле куће поручио да је пресуда суда из Сан Франциска – политичка.

Против Трампове забране устали су бројни запослени на универзитетима и у Силиконској долини јер сматрају да их уредба омета у раду.

Њиховим запосленима и студентима онемогућено је да улазе у земљу или излазе из ње (ако би отишли на путовање, питање је да ли би могли да се врате). Бројне организације тужиле су владу тврдећи да је њена одлука противуставна јер дискриминише против једне религије.

Апелациони суд није потврдио оптужбе за дискриминацију против муслимана, али је пресудио да влада није доказала своју основну тврдњу – да уредбом брани земљу од тероризма – јер ниједан држављанин поменутих земаља никада није извршио терористички акт у САД.

Како се чини да председник неће одустати од указа којим је испунио обећање дато бирачима, сада му је на располагању неколико опција.

Може да поново напише уредбу и нада се да поновљена верзија неће бити оборена или да се договори са конгресменима који би могли да донесу закон за сличном тематиком.

„Видимо се на суду” могло би да значи одношење случаја пред највишу правну инстанцу у земљи, али ће влада вероватно сачекати пре него што се обрати Врховном суду јер тамо још нема конзервативну већину, за коју се ионако не зна да ли би подржала Трампа.

Вашингтонски суд већ годину дана ради у крњем саставу са четворо либералних и четворо конзервативних судија.

Чак и у оптимистичном сценарију (за владу) да све конзервативне судије подрже уредбу републиканског председника, што није извесно, преосталих четворо судија вероватно би било „против”, што би значило да Врховни суд није у стању да пресуди и да на снази остаје одлука апелационог суда.

Администрација би зато могла да сачека да Сенат потврди Нила Горшича за деветог судију чиме би повећала, али не и осигурала шансе за успех.

Иако је Горшич Трампов избор, он, као и све друге врховне судије, ступа на доживотну функцију са које председник не може да га смени, па неће бити под притиском Беле куће.

Он је већ, према писању „Бизнис инсајдера”, казао да је „деморалишуће и обесхрабрујуће” што је Трамп једног његовог колегу назвао „такозваним судијом” јер је председник тиме показао да не поштује судство које, као и парламент, делује као кочница моћи извршне владе.  

Оно што су републиканци у Конгресу радили са деветим, последњим чланом Врховног суда било је коцка, али су на крају дочекали да на то место претендује неко по њиховој вољи.

Када је један судија преминуо почетком прошле године, Обама је именовао замену, али су републиканци одбили да за њега дају зелено светло јер је он био либерални избор либералног председника.

Свесни да се председнички избори одржавају те исте године и надајући се да ће на њима победити републикански кандидат (у том тренутку се чинило да тај кандидат не мора бити њујоршки милијардер) који ће именовати конзервативног судију, држали су Врховни суд у полуфункционалном стању са парним бројем судија.

Нови судија ће бити језичак на ваги који ће превагнути на њихову страну, ако не нужно по питању Трампове забране, а онда по питању абортуса, истополних бракова, минималних зарада, религиозних слобода, државног здравственог осигурања и права на ношење оружја.