Nadežda spasava Železnice Srbije

Decenijama živite u istom stanu. Bio je društveni, stan preduzeća, kako se tada govorilo. Stan firme u kojoj su vaši roditelji radili, a onda su ga kao i desetine hiljada građana otkupili devedesetih godina 20. veka, a vi ste ga nasledili. I posle više od 20 godina, odjednom – šok. Stan nije vaš. Nego iste te firme kojoj je isplaćen u celosti, a firma je, kao i stotine firmi u Srbiji, u ozbiljnim problemima. Račun firme je u blokadi i masa radnika tuži je zbog neisplaćenih a odrađenih dnevnica, noćnog rada... Oni s pravom traže svoj zarađeni dinar i preko suda, pa na koncu i izvršitelja, koji plene sve što firma ima slobodno i prodaju na doboš. I vaš stan je pred zaplenom i takvom prodajom. Greškom koju ne možete da ispravite.

Tuđom ili vašom?

„Železnice Srbije” grcaju u velikim dugovima. Samo u prošloj godini radnicima koji su tužili „Železnicu” otišlo je milijardu i dvesta miliona dinara. Procena je da će taj dug „Železnica” narasti do čak tri milijarde.

Radnici su odlučni, angažovali su izvršitelje i krenuli u potragu za pokretnom i nepokretnom imovinom, koju će izvršitelji prodati na licitaciji. Sva imovina „Železnica” koja nije u funkciji otići će na doboš radi izmirenja ovih dugova. Restorani, kiosci, skladišta, automobili, stanovi, računari, poslovni prostori... Sve.

U toj potrazi za imovinom „Železnica” izvršitelj Ivana Bukarica Biuković pronašla je stan koji se u Katastru vodi kao vlasništvo „Železnica”. Ta činjenica je dovoljan povod da „Železnicama”, kao izvršnom dužniku, uputi Zaključak kojim se sprovodi izvršenje prodajom navedene nepokretnosti radi namirenja izvršnih poverilaca iz prodajne cene nepokretnosti.

Stan 36 nalazi se na desetom spratu stambeno-poslovne zgrade u Bulevaru vojvode Mišića 39/A. U njemu živi Nadežda Spasojević, koja je postala vlasnik stana posle smrti svojih roditelja, kao naslednik njihove imovine nakon ostavinskog postupka.

Većina stanova u pomenutoj zgradi u vlasništvu je bivših radnika „Železnica” ili njihovih potomaka. I otac Nadežde Spasojević Dragiša Đorđević, kao radnik „Železnica”, dobio je 1962. godine stan u toj zgradi. Posle njegove smrti supruga Vidosava, Nadeždina majka, kao i mnogi građani Srbije, u februaru 1993. godine otkupljuje stan. Posle majčine smrti, u ostavinskom postupku pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, rešenjem od 19. 11. 1993. godine, Nadežda Spasojević postaje vlasnik stana svojih roditelja.

Po ovoj hronologiji o zakonitom sticanju imovine, Nadežda Spasojević se ne razlikuje od hiljada građana Srbije. Ali jedna činjenica čini je interesantnom u slučaju ogromnih dugova „Železnica Srbije”. Od više desetina stanova u pomenutoj zgradi u kojima žive radnici ili potomci radnika „Železnica”, samo se Nadeždin stan u Katastru vodi kao vlasništvo „Železnica”. Taj netačan podatak učiniće Nadeždu Spasojević posebnom. Njoj preti oduzimanje imovine, ona će ostati bez krova nad glavom, ona će biti žrtva za spas „Železnica”. Ona je, ni kriva ni dužna, odabrana da plati za javašluk činovnika.

Zalud Nadežda obija pragove, pokazuje pismenu izjavu „Železnica” da stan nije njihov već njen, da je odavno kupljen i plaćen. Zalud ugovori, uplatnice, sudska rešenja, državni pečati... Svi dokazi koje ima, a ima sve, ne mogu da pobiju grešku nekog činovnika u Katastru. Javni izvršitelji i paragrafi su neumoljivi – stan ide na doboš. Radnike, zagledane u svoju nemaštinu, kojima „Železnice” duguju, ne zanima ko će da im plati dug.

Možda ovde ima prava, ali gde je pravda?

Svi znaju da stan nije vlasništvo „Železnica Srbije”, već privatno vlasništvo Nadežde Spasojević, ali svi traže da Nadežda plati dugove „Železnica”, kešom ili stanom, nebitno. Katastar je zakon.

Ali malo je jedan stan za spas „Železnica Srbije”.