Dan državnosti u znaku kulture

Kragujevac – Proslava Dana državnosti u Kragujevcu proteći će ove godine u znaku kulture, za razliku od nekih prethodnih godina kada su u centru pažnje bili političari koji su 15. februara dolazili u prvu prestonicu moderne Srbije. Za takav koncept obeležavanja praznika pobrinuli su se gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, gradski većnik za kulturu Miljan Bjeletić i brojni kulturni poslenici grada koji su osmislili sadržajan program u nekoliko gradskih ustanova kulture.

Dan državnosti, 15. februar, u sebi sadrži dva istorijska događaja koja su presudno uticala na stvaranje moderne srpske države. Tog dana je 1804. Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak, čime je započeta nacionalna revolucija, borba za izbavljenje od viševekovnog turskog ropstva, a 1835. na desnoj obali Lepenice, na ledini pored stare Miloševe crkve, izglasan je prvi najviši pravni akt moderne Srbije – Sretenjski ustav. To je i dan Knjaževsko-srpskog teatra (KST), prvog srpskog profesionalnog pozorišta koje je 1835. pod patronatom kneza Miloša Obrenovića osnovao učeni Prečanin Joakim Vujić.

Svoj 182. rođendan KST će obeležiti premijerom Čehovljevog „Ujka Vanje”. Ova predstava, u režiji Jovana Grujića, biće izvedena u 20 sati na Velikoj sceni „Joakim Vujić”. Do sada su, često, ovom prilikom u KST-u izvođene prigodne predstave koje su, uglavnom, tumačile događaje iz naše istorije. Ovoga puta je to ruski klasik koji je svojim velikim dramskim delom tumačio ljudsku dušu i – stvarnost.

– Šta je stvarnost – upitao se reditelj Grujić pred premijeru. „Suštinski, stvarnost se kreira u našim glavama i krhka je, veoma lako može da se preokrene, da prevrne naš život naglavačke”, kaže ovaj pozorišni delatnik, i dodaje: „Usled različitih uticaja, stvarnost može postati i iluzija. Onog trenutka kada tu iluziju razbijemo u parčiće, gubimo tlo pod nogama, gubimo ceo sistem uverenja koja su nas do tada vodila kroz život. Shvatamo sve naše zablude i pokušavamo da uspostavimo neki novi sistem koji bi nas održavao na nogama, u životu. Tražimo neki novi smisao za koji bismo se uhvatili kao davljenik za slamčicu. Čehov je to, čini mi se, mnogo dobro znao i osećao, bio hroničar čovekovih najdubljih težnji i ostavio nam u nasleđe da se sada mi bavimo time”.

Nekoliko dana uoči proslave u Konaku kneza Mihaila Obrenovića, u organizaciji Narodnog muzeja u Kragujevcu, otvorena je izložba „Sima Milosavljević Paštrmac -Amidža, prvi čovek prestonog Kragujevca”. Izložbu su priredili Društvo istoričara Kragujevca i Istorijski arhiv Šumadije.

Amidža (na turskom stric) bio je saradnik i prijatelj kneza Miloša Obrenovića, „desna ruka” rodonačelnika jedne od dve naše kraljevske dinastije. Paštrmac je bio učesnik oba srpska ustanka, savetovao je vladara, vodio računa o administraciji u nastanku i brinuo se o kneževoj porodici. Amidžin konak je danas jedini objekat u Kragujevcu koji svedoči o srpskoj istoriji i arhitekturi s početka 19. veka.

Poslednjeg dana ove sedmice, 17. februara, u Spomen muzeju „21. oktobar”, u 18 sati, biće otvorena izložba pod nazivom: „Oktobar 1941 – 31 dan zločina Holokausta, genocida i terora nacističke i kolaboracionističke vlasti u Srbiji”. Izložba je deo šireg projekta, a priredio ju je Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu.