Дан државности у знаку културе

Крагујевац – Прослава Дана државности у Крагујевцу протећи ће ове године у знаку културе, за разлику од неких претходних година када су у центру пажње били политичари који су 15. фебруара долазили у прву престоницу модерне Србије. За такав концепт обележавања празника побринули су се градоначелник Крагујевца Радомир Николић, градски већник за културу Миљан Бјелетић и бројни културни посленици града који су осмислили садржајан програм у неколико градских установа културе.

Дан државности, 15. фебруар, у себи садржи два историјска догађаја која су пресудно утицала на стварање модерне српске државе. Тог дана је 1804. Карађорђе подигао Први српски устанак, чиме је започета национална револуција, борба за избављење од вишевековног турског ропства, а 1835. на десној обали Лепенице, на ледини поред старе Милошеве цркве, изгласан је први највиши правни акт модерне Србије – Сретењски устав. То је и дан Књажевско-српског театра (КСТ), првог српског професионалног позоришта које је 1835. под патронатом кнеза Милоша Обреновића основао учени Пречанин Јоаким Вујић.

Свој 182. рођендан КСТ ће обележити премијером Чеховљевог „Ујка Вање”. Ова представа, у режији Јована Грујића, биће изведена у 20 сати на Великој сцени „Јоаким Вујић”. До сада су, често, овом приликом у КСТ-у извођене пригодне представе које су, углавном, тумачиле догађаје из наше историје. Овога пута је то руски класик који је својим великим драмским делом тумачио људску душу и – стварност.

– Шта је стварност – упитао се редитељ Грујић пред премијеру. „Суштински, стварност се креира у нашим главама и крхка је, веома лако може да се преокрене, да преврне наш живот наглавачке”, каже овај позоришни делатник, и додаје: „Услед различитих утицаја, стварност може постати и илузија. Оног тренутка када ту илузију разбијемо у парчиће, губимо тло под ногама, губимо цео систем уверења која су нас до тада водила кроз живот. Схватамо све наше заблуде и покушавамо да успоставимо неки нови систем који би нас одржавао на ногама, у животу. Тражимо неки нови смисао за који бисмо се ухватили као дављеник за сламчицу. Чехов је то, чини ми се, много добро знао и осећао, био хроничар човекових најдубљих тежњи и оставио нам у наслеђе да се сада ми бавимо тиме”.

Неколико дана уочи прославе у Конаку кнеза Михаила Обреновића, у организацији Народног музеја у Крагујевцу, отворена је изложба „Сима Милосављевић Паштрмац -Амиџа, први човек престоног Крагујевца”. Изложбу су приредили Друштво историчара Крагујевца и Историјски архив Шумадије.

Амиџа (на турском стриц) био је сарадник и пријатељ кнеза Милоша Обреновића, „десна рука” родоначелника једне од две наше краљевске династије. Паштрмац је био учесник оба српска устанка, саветовао је владара, водио рачуна о администрацији у настанку и бринуо се о кнежевој породици. Амиџин конак је данас једини објекат у Крагујевцу који сведочи о српској историји и архитектури с почетка 19. века.

Последњег дана ове седмице, 17. фебруара, у Спомен музеју „21. октобар”, у 18 сати, биће отворена изложба под називом: „Октобар 1941 – 31 дан злочина Холокауста, геноцида и терора нацистичке и колаборационистичке власти у Србији”. Изложба је део ширег пројекта, а приредио ју је Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту.