Dar deci bez roditeljskog staranja

Kraljevo – Poznati humanista Milomir Glavčić iz Kanade uputio je, krajem protekle nedelje, dečjem selu u kraljevačkom naselju Beranovac oko 370.000 dinara. Činio je on to i ranije, darivao je decu bez roditeljskog staranja od samog početka rada ovog sela, osnovanog pre jedne decenije.

– Moj stric dobro zna šta znači odrastati bez roditeljske brige i u nemaštini, jer je i sam tako proveo detinjstvo pa je posebno bolećiv prema deci takve sudbine. Zato je njima uvek spreman da pomogne – objasnio je Radoje Glavčić, predajući pomenuti poklon Borki Lukić, direktorki SOS dečjeg sela na Beranovcu.

Inače, u ovom naselju najmlađih stanovnika, u 14 dvospratnih kuća živi toliko porodica. U svakoj porodici je prosečno po petoro dece. Ona ovde stižu, posredstvom socijalnih ustanova iz raznih krajeva Srbije, od roditelja različitih vera i nacija.

Razni su tu razlozi što su te devojčice i dečaci ostali bez roditeljske brige, a njihove nevolje bez tog staranja su slične. Zato se, kako nam objašnjava direktorka Lukić, u selu trude da prema njima nema maćehinskog odnosa.

– Prevashodni zadatak nam je da se dete oseća baš kao u stabilnoj biološkoj porodici. A to nije lako i posebna je odgovornost takozvanih SOS mama u dečjem selu. Pored toga što one ovde žive stalno, tu treba i mnogo znanja, strpljenja, ljubavi prema deci... Dodatni razlog za to je i činjenica da deca ovde stižu uglavnom sa traumatičnim iskustvom pa imaju specifične potrebe, razvojne poteškoće... Mi se, ipak, trudimo i da održe kontakt sa biološkom porodicom i većina njih to imaju – objašnjava za „Politiku” direktorka Borka Lukić.

Od nje još doznajemo da trenutno u selu, u pomenutih 14 kuća, živi 68 dece od dve do 17 godina. U svakoj kući je dečja porodica sa zvanično nazvanim SOS mamama na čelu.

Svaka porodica kao i obično ima svoj budžet, svaka planira život, tu su porodične brige o školi, o vaspitanju i uspehu svakog deteta, o budžetu, o štednji, o odlasku na odmor pa i njihovim ljubavnim problemima... Stariji među tom „braćom” i „sestrama” učestvuju i u donošenju važnih porodičnih odluka.

Inače, deca u ovom selu žive do završetka srednje škole.

Posle nastavljaju samostalniji život, bilo u kući u ovdašnjem naselju Sijaće Polje, gde je smeštena zajednica mladih, takođe pri ovom selu, bilo da odlaze na studije, nađu posao, formiraju svoje porodice, a može se desiti da se i vrate svojim biološkim roditeljima ako se proceni da su se za to stvorili uslovi.

Do sada je više od stotinu njih odavde otišlo i nastavilo samostalan život, ali retko ko je prekinuo kontakt sa ustanovom u kojoj su odrasli.

– Mi planiramo da pored SOS mama uvedemo i tate. To bi onda bila kompletna porodica, jedino bi tate odlazile na svoj posao van ustanove – dodaje direktorka Lukić.

Inače, dečje selo u Kraljevu jedno je u „lancu” od oko pet stotina ovakvih naselja u svetu čiji je osnivač međunarodna organizacija SOS Kinderdorf u saradnji sa nadležnim državnim organima. Iz državnog budžeta selo u Kraljevu se finansira delimično, dobija nešto više od trećinu potrebnog novca pa im zato dobro dođe svaka donacija poput ove Milomira Glavčića.