Дар деци без родитељског старања

Краљево – Познати хуманиста Миломир Главчић из Канаде упутио је, крајем протекле недеље, дечјем селу у краљевачком насељу Берановац око 370.000 динара. Чинио је он то и раније, даривао је децу без родитељског старања од самог почетка рада овог села, основаног пре једне деценије.

– Мој стриц добро зна шта значи одрастати без родитељске бриге и у немаштини, јер је и сам тако провео детињство па је посебно болећив према деци такве судбине. Зато је њима увек спреман да помогне – објаснио је Радоје Главчић, предајући поменути поклон Борки Лукић, директорки СОС дечјег села на Берановцу.

Иначе, у овом насељу најмлађих становника, у 14 двоспратних кућа живи толико породица. У свакој породици је просечно по петоро деце. Она овде стижу, посредством социјалних установа из разних крајева Србије, од родитеља различитих вера и нација.

Разни су ту разлози што су те девојчице и дечаци остали без родитељске бриге, а њихове невоље без тог старања су сличне. Зато се, како нам објашњава директорка Лукић, у селу труде да према њима нема маћехинског односа.

– Превасходни задатак нам је да се дете осећа баш као у стабилној биолошкој породици. А то није лако и посебна је одговорност такозваних СОС мама у дечјем селу. Поред тога што оне овде живе стално, ту треба и много знања, стрпљења, љубави према деци... Додатни разлог за то је и чињеница да деца овде стижу углавном са трауматичним искуством па имају специфичне потребе, развојне потешкоће... Ми се, ипак, трудимо и да одрже контакт са биолошком породицом и већина њих то имају – објашњава за „Политику” директорка Борка Лукић.

Од ње још дознајемо да тренутно у селу, у поменутих 14 кућа, живи 68 деце од две до 17 година. У свакој кући је дечја породица са званично названим СОС мамама на челу.

Свака породица као и обично има свој буџет, свака планира живот, ту су породичне бриге о школи, о васпитању и успеху сваког детета, о буџету, о штедњи, о одласку на одмор па и њиховим љубавним проблемима... Старији међу том „браћом” и „сестрама” учествују и у доношењу важних породичних одлука.

Иначе, деца у овом селу живе до завршетка средње школе.

После настављају самосталнији живот, било у кући у овдашњем насељу Сијаће Поље, где је смештена заједница младих, такође при овом селу, било да одлазе на студије, нађу посао, формирају своје породице, а може се десити да се и врате својим биолошким родитељима ако се процени да су се за то створили услови.

До сада је више од стотину њих одавде отишло и наставило самосталан живот, али ретко ко је прекинуо контакт са установом у којој су одрасли.

– Ми планирамо да поред СОС мама уведемо и тате. То би онда била комплетна породица, једино би тате одлазиле на свој посао ван установе – додаје директорка Лукић.

Иначе, дечје село у Краљеву једно је у „ланцу” од око пет стотина оваквих насеља у свету чији је оснивач међународна организација СОС Киндердорф у сарадњи са надлежним државним органима. Из државног буџета село у Краљеву се финансира делимично, добија нешто више од трећину потребног новца па им зато добро дође свака донација попут ове Миломира Главчића.