VMA dobija savremeni centar hitne pomoći

Na mesto zastupnika načelnika Vojnomedicinske akademije nedavno je postavljen pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, koji se od prvog dana na dužnosti suočio s brojnim problemima. Još nije ni seo u fotelju, a već je bio domaćin ministru odbrane Zoranu Đorđeviću, koji je prilikom nenajavljene posete ovoj vojnozdravstvenoj ustanovi izneo niz primedbi na rad pojedinih delova VMA.

U razgovoru za „Politiku”, dr Vukosavljević, koji je načelnik Klinike za očne bolesti VMA bio od 2005. godine, objašnjava da bez rada, reda i discipline nema uspeha u zdravstvu i napominje da je već preduzeo brojne korake kako bi otklonio nelogičnosti na koje je ukazao ministar odbrane.

Ministar Zoran Đorđević, koji je došao u nenajavljenu posetu, nije bio zadovoljan radom VMA. Da li ste bili zatečeni posetom?

Ministar ne obilazi nenajavljeno samo VMA, već ceo sistem odbrane. Ne bih rekao da nije bio zadovoljan radom VMA u celini, već samo pojedinim službama. Njegova nenajavljena poseta i za je mene bila iznenađenje.

Sve primedbe koje je izrekao bile su konstruktivne i dobre za unapređenje rada VMA.

Ali, ministar nije bio zadovoljan uslovima rada Centra za hitnu medicinsku pomoć, posebno ukazavši na problem s infrastrukturom i prostorom. O čemu je zapravo reč?

Ministar je uvideo problem s dežurstvima sredom, kada Centar hitne pomoći VMA zbrinjava hitne pacijente iz cele Srbije.

Tog dana u proseku oko 500 pacijenata prođe kroz mali, neuslovni prostor, koji nije namenski građen, već je arhitektonsko-građevinski podešen za zbrinjavanje povređenih i obolelih za vreme rata i u slučaju masovnih katastrofa, za zbrinjavanje vojnih osiguranika u vreme mira.

Mi nemamo, kao Urgentni centar KCS-a, posebno zaposlene koji rade samo na zbrinjavanju hitnih slučajeva, crpimo resurse iz drugih klinika. Na te ljude sutradan, posle dežurstva, ne možemo da računamo, pa moramo da smanjimo broj operacija ili da preraspodelom kadra pokušamo da se organizujemo.

Jedne srede u januaru imali smo čak 193 hirurške intervencije zbrinjavanja urgentnih stanja.

Šta nedostaje Centru za hitnu pomoć da bi normalno funkcionisao?

Nema dovoljno prostora, čekaonica, dijagnostičkih uređaja za broj pacijenata koji se sredom slivaju ka našoj ustanovi. Preuzeli smo niz koraka.

Prvi je adaptacija prostora i nabavka uređaja. Za rekonstrukciju nam je Ministarstvo odbrane dalo novac, kao i za nabavku opreme.

Dakle, VMA će dobiti svojevrstan savremeni centar hitne pomoći s kompletnim dijagnostičkim centrom, sa skenerom, rendgen-dijagnostikom, ultrazvukom...

Pacijent će na jednom mestu moći da bude kompletno pregledan, da dobije dijagnozu i da se zadrži na operaciji i bolničkom lečenju. Neće morati, kao sada, da se vozi od jedne do druge dijagnostike u različitim delovima zgrade da bi dobio neophodne analize.

Koliko će novca biti potrebno i kad će radovi krenuti?

Za adaptaciju ovog dela VMA već je odvojeno sto miliona dinara. Već imamo idejni projekat, čekamo odobrenje Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane.

Očekujemo da će radovi uskoro moći da počnu.

Dok se vaš centar bude rekonstruisao, ko će sredom zbrinjavati pacijente?

Onog trenutka kad budemo znali kada će krenuti radovi, sešćemo s ministrima odbrane i zdravlja i kolegama iz KCS-a.

Nadamo se da će nam izaći u susret i preuzeti naše obaveze u zbrinjavanju pacijenata sredom dok ne završimo rekonstrukciju.

Da li će moderni centar hitne pomoći VMA tada moći da uvede dežurstvo tokom još jednog dana nedeljno?

To mora da se dogovori na višem nivou. Nama je najveći problem nedostatak kadrova.

Rado bismo tražili zapošljavanje novih ljudi, ali je jasno da kroz reforme moramo da organizujemo posao s postojećim kadrovima.

Hoće li rekonstrukcija obuhvatiti još neke delove VMA?

Renoviranje ustanove počeće od poslednjeg sprata, odnosno od etaže jedan nivo ispod zemlje. Obnovićemo celu zgradu, po sistemu sprat po sprat, jer nije temeljno obnavljana od 1981. godine, kad je useljena.

Ojačaćemo i operacione sale, šok sobe, angio salu, a centar za dnevnu hirurgiju pojačaćemo još jednom salom za intervencije. Ako primetimo da neka sala nije u upotrebi non-stop, daćemo je na korišćenje drugoj vrsti hirurgije.

S kojim ste se problemima susreli kad ste seli u fotelju zastupnika načelnika VMA?

Najveći problem bilo je obezbeđivanje kontinuiranog snabdevanja lekovima i sanitetskim materijalom. Nije ih bilo dovoljno. Zatekli su me i problemi s kadrovima, neophodnost nabavke nove opreme...

Ministar Đorđević prepoznao je ta uska grla i odmah mi rekao da ćemo dobiti 250 miliona dinara za nabavku lekova.

Odličnu saradnju ostvarili smo i s Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje jer zahvaljujući njihovim tenderima za nabavku određenih lekova i ugradnih materijala brzo dolazimo do neophodnih stvari.

To znači da neće biti zastoja u operacijama ili lečenju zbog manjka medikamenata. Čim sam stupio na dužnost potpisali smo s njima ugovor o saradnji za 2017. godinu.

Ono što oni od materijala nemaju, mi sami nabavljamo na tenderima ili preko vojnog fonda SOVO.

Kako je onda moguće da je apoteka prvog dana vašeg dolaska na novu funkciju bila prazna?

Rafovi u apoteci bili su prazni jer smo mnogo trošili, a malo nabavili u 2016. godini, iz sijaset razloga.

Ali ove godine proces nabavke biće mnogo brži zbog pojačanog priliva budžetskih sredstava. Ne zavisi sve samo od nas, kao ni od fondova.

Postoje farmaceutske kuće koje za pojedine lekove drže monopol na tržištu. Suočio sam se s bizarnim problemom u vezi s nabavkom jednog leka koji se često koristi u svim klinikama.

Zbog toga sam bio prinuđen da zamolim kolege iz KCS-a da nam pozajmicom spornog medikamenta ublaže nestašicu, dok se ne završe naši tenderi, na čemu sam im neizmerno zahvalan.

Ne pristajemo ni na kakve ucene. A dešava se da farmaceuti nekad insistiraju da morate da nabavite lek za nekoliko godina unapred.

Koje reforme prvo planirate da sprovedete? Da li će doći do otpuštanja zaposlenih?

Neće biti otpuštanja, ali će doći do preraspodele kadrova. Ako nam na nekoj klinici nisu, na primer, popunjena neka mesta za lekare, mi ih sistematizacijom nećemo ugasiti, već ćemo sačuvati taj posao za stručnjake kad se budu pojavili.

U toku je preraspodela određenog broja kolega iz same uprave VMA na nove dužnosti i dolazak novih, svežih snaga, koje će imati dovoljno energije da isprate predstojeće reformske događaje.

Treba se izboriti s tekućim problemima i s reformom VMA i vojnog zdravstva, gde je postavljen rok – 1. mart. Nedostaju nam medicinske sestre.

Da bi jedna klinika opstala, mora da ima 25 kreveta i 20 sestara, a mi imamo klinika s dva i više odeljenja koje nemaju dovoljno sestara.

Zato moramo da pojačamo sestrinski kadar, koji je tokom svih ovih godina izneo najveći teret u zbrinjavanju i nezi pacijenata.

Da li ste preuzeli nešto povodom problema sa zakazivanjem pregleda, jer se dešavalo da u poliklinici zaposleni na svih sedam šaltera odu na pauzu u isto vreme, zbog čega su pacijenti dugo čekali?

Taj problem sam rešio. To je bilo nešto što ne iziskuje novac. Sada pauze koriste sukcesivno. Ali, pacijenti se nisu žalili da dugo čekaju.

Redakciji su se pacijenti požalili da dugo čekaju na preglede u poliklinici, odnosno u slučajevima kad plaćaju preglede. Zašto?

To se dešava jer ima ljudi koji nisu zakazali pregled, a dođu i insistiraju da budu pregledani, misleći da su prioritet. I onda se bune i napadaju osoblje, traže da odmah uđu u ordinaciju.

Ima i onih koji dođu i plate pregled, a misle da to moraju da obave mnogo pre nego što je zakazan. Često pacijenti porane na pregled, pa su čekaonice pune.

Važno je da pacijenti ne dolaze mnogo ranije u odnosu na zakazani termin za pregled, već svega nekoliko minuta ranije, kako se ne bi stvarale gužve.

I moraju da poštuju vreme za pregled, da se zadrže, na primer, 15 minuta, ako je tako zakazano. Nekad se neko zadrži duže, jer ima nešto dodatno da pita, pa se poremeti red.

Ipak, osnovno je da lekari i medicinsko osoblje poštuju radno vreme i listu zakazivanja.

To je odgovornost Uprave VMA, i to ćemo mi da rešimo. Činjenica je da su kod nas liste čekanja najkraće u odnosu na druge ustanove.

Na primer, na VMA se obavi najveći broj operacija katarakte po doktoru, a lista čekanja je godinu dana.

Na drugim klinika čeka se dve do tri godine. Ključ rešavanja problema leži u većem radu.

Kad već pominjete veći rad, ministar odbrane pohvalio je jedino Kliniku za neurologiju VMA. Koje klinike rade kako treba, a kojima je potrebna reorganizacija?

Daleko od toga da samo Klinika za neurologiju dobro radi. Ne bih izdvojio nijednu, jer većina radi kako valja, a pojedine samo iziskuju pomoć kako bi se poboljšale i Uprava VMA će im u tome pomoći.

Više puta su lekari VMA hapšeni zbog korupcije. Na koji način planirate da se izborite s ovom pošasti?

Zabeleženi su izolovani slučajevi korupcije i protiv toga se borimo. Pripremamo uputstvo za pacijente i zaposlene, da obrate pažnju na potencijalne oblike korupcije i da je prijave.

Na Dan VMA, 2. marta, promovisaćemo taj kodeks i obavezati zaposlene da ga se pridržavaju.

Ne treba zaboraviti da mi imamo pod jednim krovom vojnu policiju i vojnobezbednosnu agenciju, koje nam pomažu u borbi s korupcijom.

Jedan pravnik mi je rekao da sam ja jedini lekar koji je zbog prestupa pokrenuo vojnodisciplinski postupak protiv drugog lekara, a taj lekar je zatim kažnjen s tri godine zabrane napredovanja u službi i činu.

To sam uradio jer se nije poneo adekvatno prema pacijentu.

Da li ćete biti tako oštri prema zaposlenima i na novoj funkciji?

Zar mislite da ću se ponašati drugačije? Naravno da ću sankcionisati sve što ne bude dobro, ali ću i nagraditi one koji odlično rade.