ВМА добија савремени центар хитне помоћи

На место заступника начелника Војномедицинске академије недавно је постављен пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, који се од првог дана на дужности суочио с бројним проблемима. Још није ни сео у фотељу, а већ је био домаћин министру одбране Зорану Ђорђевићу, који је приликом ненајављене посете овој војноздравственој установи изнео низ примедби на рад појединих делова ВМА.

У разговору за „Политику”, др Вукосављевић, који је начелник Клинике за очне болести ВМА био од 2005. године, објашњава да без рада, реда и дисциплине нема успеха у здравству и напомиње да је већ предузео бројне кораке како би отклонио нелогичности на које је указао министар одбране.

Министар Зоран Ђорђевић, који је дошао у ненајављену посету, није био задовољан радом ВМА. Да ли сте били затечени посетом?

Министар не обилази ненајављено само ВМА, већ цео систем одбране. Не бих рекао да није био задовољан радом ВМА у целини, већ само појединим службама. Његова ненајављена посета и за је мене била изненађење.

Све примедбе које је изрекао биле су конструктивне и добре за унапређење рада ВМА.

Али, министар није био задовољан условима рада Центра за хитну медицинску помоћ, посебно указавши на проблем с инфраструктуром и простором. О чему је заправо реч?

Министар је увидео проблем с дежурствима средом, када Центар хитне помоћи ВМА збрињава хитне пацијенте из целе Србије.

Тог дана у просеку око 500 пацијената прође кроз мали, неусловни простор, који није наменски грађен, већ је архитектонско-грађевински подешен за збрињавање повређених и оболелих за време рата и у случају масовних катастрофа, за збрињавање војних осигураника у време мира.

Ми немамо, као Ургентни центар КЦС-а, посебно запослене који раде само на збрињавању хитних случајева, црпимо ресурсе из других клиника. На те људе сутрадан, после дежурства, не можемо да рачунамо, па морамо да смањимо број операција или да прерасподелом кадра покушамо да се организујемо.

Једне среде у јануару имали смо чак 193 хируршке интервенције збрињавања ургентних стања.

Шта недостаје Центру за хитну помоћ да би нормално функционисао?

Нема довољно простора, чекаоница, дијагностичких уређаја за број пацијената који се средом сливају ка нашој установи. Преузели смо низ корака.

Први је адаптација простора и набавка уређаја. За реконструкцију нам је Министарство одбране дало новац, као и за набавку опреме.

Дакле, ВМА ће добити својеврстан савремени центар хитне помоћи с комплетним дијагностичким центром, са скенером, рендген-дијагностиком, ултразвуком...

Пацијент ће на једном месту моћи да буде комплетно прегледан, да добије дијагнозу и да се задржи на операцији и болничком лечењу. Неће морати, као сада, да се вози од једне до друге дијагностике у различитим деловима зграде да би добио неопходне анализе.

Колико ће новца бити потребно и кад ће радови кренути?

За адаптацију овог дела ВМА већ је одвојено сто милиона динара. Већ имамо идејни пројекат, чекамо одобрење Управе за инфраструктуру Министарства одбране.

Очекујемо да ће радови ускоро моћи да почну.

Док се ваш центар буде реконструисао, ко ће средом збрињавати пацијенте?

Оног тренутка кад будемо знали када ће кренути радови, сешћемо с министрима одбране и здравља и колегама из КЦС-а.

Надамо се да ће нам изаћи у сусрет и преузети наше обавезе у збрињавању пацијената средом док не завршимо реконструкцију.

Да ли ће модерни центар хитне помоћи ВМА тада моћи да уведе дежурство током још једног дана недељно?

То мора да се договори на вишем нивоу. Нама је највећи проблем недостатак кадрова.

Радо бисмо тражили запошљавање нових људи, али је јасно да кроз реформе морамо да организујемо посао с постојећим кадровима.

Хоће ли реконструкција обухватити још неке делове ВМА?

Реновирање установе почеће од последњег спрата, односно од етаже један ниво испод земље. Обновићемо целу зграду, по систему спрат по спрат, јер није темељно обнављана од 1981. године, кад је усељена.

Ојачаћемо и операционе сале, шок собе, ангио салу, а центар за дневну хирургију појачаћемо још једном салом за интервенције. Ако приметимо да нека сала није у употреби нон-стоп, даћемо је на коришћење другој врсти хирургије.

С којим сте се проблемима сусрели кад сте сели у фотељу заступника начелника ВМА?

Највећи проблем било је обезбеђивање континуираног снабдевања лековима и санитетским материјалом. Није их било довољно. Затекли су ме и проблеми с кадровима, неопходност набавке нове опреме...

Министар Ђорђевић препознао је та уска грла и одмах ми рекао да ћемо добити 250 милиона динара за набавку лекова.

Одличну сарадњу остварили смо и с Републичким фондом за здравствено осигурање јер захваљујући њиховим тендерима за набавку одређених лекова и уградних материјала брзо долазимо до неопходних ствари.

То значи да неће бити застоја у операцијама или лечењу због мањка медикамената. Чим сам ступио на дужност потписали смо с њима уговор о сарадњи за 2017. годину.

Оно што они од материјала немају, ми сами набављамо на тендерима или преко војног фонда СОВО.

Како је онда могуће да је апотека првог дана вашег доласка на нову функцију била празна?

Рафови у апотеци били су празни јер смо много трошили, а мало набавили у 2016. години, из сијасет разлога.

Али ове године процес набавке биће много бржи због појачаног прилива буџетских средстава. Не зависи све само од нас, као ни од фондова.

Постоје фармацеутске куће које за поједине лекове држе монопол на тржишту. Суочио сам се с бизарним проблемом у вези с набавком једног лека који се често користи у свим клиникама.

Због тога сам био принуђен да замолим колеге из КЦС-а да нам позајмицом спорног медикамента ублаже несташицу, док се не заврше наши тендери, на чему сам им неизмерно захвалан.

Не пристајемо ни на какве уцене. А дешава се да фармацеути некад инсистирају да морате да набавите лек за неколико година унапред.

Које реформе прво планирате да спроведете? Да ли ће доћи до отпуштања запослених?

Неће бити отпуштања, али ће доћи до прерасподеле кадрова. Ако нам на некој клиници нису, на пример, попуњена нека места за лекаре, ми их систематизацијом нећемо угасити, већ ћемо сачувати тај посао за стручњаке кад се буду појавили.

У току је прерасподела одређеног броја колега из саме управе ВМА на нове дужности и долазак нових, свежих снага, које ће имати довољно енергије да испрате предстојеће реформске догађаје.

Треба се изборити с текућим проблемима и с реформом ВМА и војног здравства, где је постављен рок – 1. март. Недостају нам медицинске сестре.

Да би једна клиника опстала, мора да има 25 кревета и 20 сестара, а ми имамо клиника с два и више одељења које немају довољно сестара.

Зато морамо да појачамо сестрински кадар, који је током свих ових година изнео највећи терет у збрињавању и нези пацијената.

Да ли сте преузели нешто поводом проблема са заказивањем прегледа, јер се дешавало да у поликлиници запослени на свих седам шалтера оду на паузу у исто време, због чега су пацијенти дуго чекали?

Тај проблем сам решио. То је било нешто што не изискује новац. Сада паузе користе сукцесивно. Али, пацијенти се нису жалили да дуго чекају.

Редакцији су се пацијенти пожалили да дуго чекају на прегледе у поликлиници, односно у случајевима кад плаћају прегледе. Зашто?

То се дешава јер има људи који нису заказали преглед, а дођу и инсистирају да буду прегледани, мислећи да су приоритет. И онда се буне и нападају особље, траже да одмах уђу у ординацију.

Има и оних који дођу и плате преглед, а мисле да то морају да обаве много пре него што је заказан. Често пацијенти поране на преглед, па су чекаонице пуне.

Важно је да пацијенти не долазе много раније у односу на заказани термин за преглед, већ свега неколико минута раније, како се не би стварале гужве.

И морају да поштују време за преглед, да се задрже, на пример, 15 минута, ако је тако заказано. Некад се неко задржи дуже, јер има нешто додатно да пита, па се поремети ред.

Ипак, основно је да лекари и медицинско особље поштују радно време и листу заказивања.

То је одговорност Управе ВМА, и то ћемо ми да решимо. Чињеница је да су код нас листе чекања најкраће у односу на друге установе.

На пример, на ВМА се обави највећи број операција катаракте по доктору, а листа чекања је годину дана.

На другим клиника чека се две до три године. Кључ решавања проблема лежи у већем раду.

Кад већ помињете већи рад, министар одбране похвалио је једино Клинику за неурологију ВМА. Које клинике раде како треба, а којима је потребна реорганизација?

Далеко од тога да само Клиника за неурологију добро ради. Не бих издвојио ниједну, јер већина ради како ваља, а поједине само изискују помоћ како би се побољшале и Управа ВМА ће им у томе помоћи.

Више пута су лекари ВМА хапшени због корупције. На који начин планирате да се изборите с овом пошасти?

Забележени су изоловани случајеви корупције и против тога се боримо. Припремамо упутство за пацијенте и запослене, да обрате пажњу на потенцијалне облике корупције и да је пријаве.

На Дан ВМА, 2. марта, промовисаћемо тај кодекс и обавезати запослене да га се придржавају.

Не треба заборавити да ми имамо под једним кровом војну полицију и војнобезбедносну агенцију, које нам помажу у борби с корупцијом.

Један правник ми је рекао да сам ја једини лекар који је због преступа покренуо војнодисциплински поступак против другог лекара, а тај лекар је затим кажњен с три године забране напредовања у служби и чину.

То сам урадио јер се није понео адекватно према пацијенту.

Да ли ћете бити тако оштри према запосленима и на новој функцији?

Зар мислите да ћу се понашати другачије? Наравно да ћу санкционисати све што не буде добро, али ћу и наградити оне који одлично раде.