Brak – samo između muškarca i žene

Ni gej brakovi ni surogat materinstvo neće biti sastavni deo budućeg građanskog zakonika Srbije, saznaje „Politika”. Brak će ostati „zakonom uređena zajednica života žene i muškarca”.

Zajednice između građana istog pola biće uređene posebnim zakonom, a kada će taj zakon biti donet – ne zna se.

– U društvu još nije povoljna klima za dozvolu da dve osobe istog pola sklope brak. Poseban zakon o tome mogao bi, teoretski, da bude brzo napisan, ali je za to potrebna najpre politička volja – kažu u komisiji za izradu nacrta budućeg građanskog zakonika (GZ).

Matičari u Srbiji, dakle, neće venčavati dva muškarca ili dve žene. Klasičan brak, u kome su glavni akteri jedan muškarac  i jedna žena, i dalje će biti jedina vrsta braka u Srbiji. Dvobračnost je krivično delo, pa ni takva mogućnost ne dolazi u obzir.

Za razliku od sada važećeg Porodičnog zakona, koji kaže da su „supružnici dužni da vode zajednički život i da se uzajamno poštuju i pomažu”, budući GZ dodaje i ljubav, vernost i poverenje kao obavezne „sastojke” braka.

Očigledna je težnja zakonopisaca da sačuvaju tradicionalni brak i porodicu u Srbiji, a naročito da zaštite decu, pa prednacrt zakonika uvodi značajnu novinu – definiciju porodičnog doma. To je „kuća ili stan u kojem žive supružnici s decom nad kojom vrše roditeljko pravo”.

– Uvođenjem kategorije porodičnog doma, zakonik dodatno štiti pre svega decu nad kojom supružnici vrše roditeljsko pravo. U slučaju da supružnik koji je vlasnik porodičnog doma želi da otuđi ili pravno optereti taj stan ili kuću, to neće moći da učini bez saglasnosti drugog supružnika sve dok i najmlađe njihovo dete ne postane punoletno. To znači da stan ili kuća u kojem dete živi ostaje njegov porodični dom i u slučaju razvoda braka njegovih roditelja, a to će biti i dom onog roditelja kome je povereno staranje o detetu, bez obzira na to da li je vlasnik porodičnog doma – navodi se u obrazloženju koje je objavilo Ministarstvo pravde.

Još jedna značajna novina je i to što će verski brak biti izjednačen sa građanskim. Venčanje u crkvi sada ne proizvodi nikakve pravne posledice ako par nije zaključio brak i pred matičarem. Prednacrt GZ kaže da će građani moći da biraju koji oblik braka žele da zaključe: i građanski i verski, samo građanski ili samo verski. Sva tri će biti važeća i pred Bogom i pred državom.

To će, međutim, zahtevati i promenu Ustava Srbije, s obzirom na to da je Srbija sekularna država, što znači da je religija odvojena od države.

Država ima težnju da se umeša i u odnose između roditelja i dece, pa je već godinama aktuelna polemika o tome da li i u kojim situacijama mama i tata imaju pravo na takozvanu „vaspitnu ćušku”. Pisci GZ saglasili su se u tome da se ne može svako „lupanje po guzi” smatrati fizičkim nasiljem, ali će „fizičko kažnjavanje” i svaka vrsta ponižavanja koje „vređa ljudsko dostojanstvo deteta” biti zabranjeni. Time se detaljnije bavi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji stupa na snagu u junu.

U slučaju razvoda braka, budući zakonik predviđa još jednu značajnu zaštitu za decu – alimentacioni fond, koji će biti finansiran iz državnog budžeta i zvaće se Fond za izdržavanje dece. Ako roditelj ne plaća alimentaciju tri meseca uzastopno ili šest meseci sa prekidima, fond će plaćati izdržavanje umesto nesavesnog roditelja, ali će mu to naplatiti sa kamatom od deset odsto. Država će, dakle, juriti dužnike, umesto majki i očeva koji su staratelji dece.

Dugo se najavljuje i „plata za treće dete”, koju bi majke primale od države i to od rođenja trećeg deteta do njegovog punoletstva. Osnivanje „demografskog fonda” takođe je „prebačeno” na poseban zakon. Sve majke koje su već rodile treće dete, neće dobijati platu retroaktivno, već od momenta kada takav zakon stupi na snagu. Iako bi plata bila skromna, mnoge porodice je nestrpljivo očekuju, kao dodatak oskudnom kućnom budžetu. Međutim, propis koji bi na ovaj način stimulisao natalitet u Srbiji, još nije napisan.

Ostaće nerešen i problem 300.000 parova u Srbiji koji ne mogu da imaju decu. Oni će i dalje pokušavati da prošire porodicu veštačkom oplodnjom ili usvojenjem. Jer, surogat materinstvo neće naći svoje mesto u Građanskom zakoniku. Uprkos tome što su sve finese „ugovora o rađanju za drugog” bile detaljno razrađene, od toga se odustalo, jer je ocenjeno da bi ipak moglo doći do zloupotreba i da naše društvo nije spremno za ovu novinu.

Građanski zakonik je već tri godine u prednacrtu. Komisija će do kraja ovog leta pretresti više stotina primedbi i sugestija i napraviti tekst nacrta Građanskog zakonika do kraja ove godine.