Putinov odgovor Trampu

Sada je sasvim izvesno da je Rusija povodom Ukrajine podigla nivo političke borbene gotovosti i da preduzima korake koji su odgovor na poteze američkog predsednika Donalda Trampa. Iako se ruski zvaničnici ne izjašnjavaju povodom izjava i naznaka kursa politike američkog predsednika prema Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin je iznenada u subotu potpisao dekret o priznavanju dokumenata samoproglašene Donjecke i Luganske narodne republike pošto je američki potpredsednik Majk Pens na bezbednosnom forumu u Minhenu pozvao Rusiju da „bude odgovorna u rešavanju krize u Ukrajini”.

Kako svoju odgovornost vidi Moskva pokazano je sa najvišeg mesta, a znalo se da takav potez neće proći nezapaženo i bez kritika. SAD, kao i Nemačka i Francuska, oštro su osudile ovu odluku, videći u njoj političke, a ne humanitarne razloge (kako je obrazložio Putin), kojom bi se olakšale životne potrebe stanovnika istočne Ukrajine koje ne mogu da ostvare zahvaljujući ekonomskoj, trgovinskoj i socijalnoj blokadi koju sprovodi Kijev.

Uzdržanost s kojom je Rusija čekala prve poteze nove američke administracije nastavila je da se kruni i pre dva dana, kada je predstavnik Ukrajine u Savetu bezbednosti UN blokirao predsedničko saopštenje povodom smrti ambasadora Vitalija Čurkina, što je neuobičajena i neprimerena demonstracija neprijateljstva u okolnostima kakva je smrt diplomate. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da se ukrajinski predstavnik ne bi sam odlučio na takav korak – „što znači da mu je naređeno”. A već je poznato ko ima najveći uticaj na Kijev i ko je finansijski i vojno pomagao proteste i smenu vlasti.

Osim toga, juče je „Špigl” objavio razgovor sa bivšim ukrajinskim predsednikom Viktorom Janukovičem, koji je, „osim što ima nameru da pokaže da je još uvek igrač u velikoj partiji pokera oko Ukrajine”, kako primećuje ovaj nemački list, izneo i sasvim novi predlog za rešenje statusa istočne Ukrajine ukoliko propadne Minski sporazum. U tekstu dopisnika ovog lista se navodi da se sa sigurnošću može reći da je sa Janukovičevim planom u šest tačaka, koji je na godišnjicu Majdana, u utorak, uputio predsednicima Rusije, SAD, Francuske, Poljske, kancelarki Nemačke i vodećim telima EU – upoznata Moskva.

„Špigl” i „Sputnjik”, koji su imali uvid u ovo pismo navode da se četiri tačke odnose na istragu zločina na Majdanu u februaru 2014. godine, za šta bi Savet Evrope trebalo da oformi specijalnu komisiju. Janukovič, takođe, nudi da u proces pomirenja „normandijske četvorke” koji se bavi primenom Minskog sporazuma uključi lidere DNR i LNR. Ali ukoliko Minski sporazum ne uspe, Janukovič smatra da bi trebalo sprovesti referendum o statusu Donbasa.

Stanovnici Donjecke i Luganske oblasti su u maju 2014. godine održali referendum na kome su se izjasnili o nezavisnosti od Kijeva. Referendum je sproveden u mnogim mestima pod ratnim dejstvima, uz sukobe, ali je odziv bio veliki. Rusija do sada nije koristila rezultate referenduma na kome se prorusko stanovništvo na istoku izjasnilo za izdvajanje iz Ukrajine, a Minski sporazum je praktično sasvim potisnuo, jer je dogovoreno da se u nekoliko koraka, izmenama Ustava, obezbedi specijalni status za ove regione.

Kako se sporazum, uprkos velikom angažovanju bivšeg nemačkog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera i francuskog kolege Žan-Marka Eroa, već dugo ne sprovodi, posle obnavljanja sukoba krajem januara, ovo je prvi nagoveštaj mogućeg „alternativnog rešenja”.

Dopisnik „Špigla” prenosi Janukovičeve reči da se propast dogovora može dogoditi ako ga ne ispune „trenutni kijevski vladari”, a da nije pomenuo šta bi se dogodilo ukoliko ga Rusija ne ispuni  – „što ukazuje da je papir dogovoren direktno sa Moskvom, ako ga ona nije i inicirala”. Takođe je navedeno da je pismo Putinu tri stranice kraće od verzije koja je upućena ostalim liderima „jer Janukovič nije stavio sve ono što je Putinu već poznato”.

Pošto u vezi sa nekim ljudima postoji opšte uverenje da ne mogu sami da iniciraju neke odluke, Janukovič bi zaista mogao da bude Putinov glasnik, bez obzira na to što je na jednoj konferenciji za novinare ruski predsednik sa indignacijom rekao da ne bi nikada bežao iz zemlje, aludirajući na Janukovičevo napuštanje Ukrajine u vreme tragičnih protesta na Majdanu.

Svakako da nije slučajno što se bivši ukrajinski predsednik pojavio posle tri godine ćutanja, i to sa upozoravajućim predlogom da bi situacija oko Ukrajine mogla da se razvija i u sasvim drugom pravcu. Do sada, naime, nijedan ruski zvaničnik nije dovodio u pitanje teritorijalni integritet Ukrajine (naravno, ne dovodeći u pitanje otcepljenje Krima posle referenduma), to jest svaki put su iz Moskve utišavane inicijative iz Donbasa o mogućem izdvajanju, bilo vojnim putem bilo zahvaljujući rezultatima referenduma.

Kako bi to moglo da izgleda, pokazala je prošle nedelje portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odgovarajući svom kolegi Šonu Spajseru koji je preneo da Tramp očekuje da Moskva vrati poluostrvo Ukrajini. „Mi ne vraćamo svoju teritoriju. Krim pripada Rusiji”, kratko je rekla Zaharova. Ova razmena poruka na nižem nivou je usledila posle iznenadne ostavke Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, pošto je otkriveno da je pre inauguracije razgovarao sa ruskim ambasadorom u SAD Sergejom Kisljakom i da, navodno, ne samo da o tome nije obavestio Trama i Pensa nego kasnije nije rekao istinu.

Spajser je tada obelodanio da je Tramp zauzeo „veoma čvrst stav” prema Rusiji i da očekuje da Moskva radi na smanjenju nasilja na istoku Ukrajine i toj zemlji vrati poluostrvo Krim. Poglavlje o Ukrajini Spajser je završeno rečenicom da Tramp očekuje potpunu saradnju i dobre odnose sa Moskvom.