Путинов одговор Трампу

Сада је сасвим извесно да је Русија поводом Украјине подигла ниво политичке борбене готовости и да предузима кораке који су одговор на потезе америчког председника Доналда Трампа. Иако се руски званичници не изјашњавају поводом изјава и назнака курса политике америчког председника према Украјини, руски председник Владимир Путин је изненада у суботу потписао декрет о признавању докумената самопроглашене Доњецке и Луганске народне републике пошто је амерички потпредседник Мајк Пенс на безбедносном форуму у Минхену позвао Русију да „буде одговорна у решавању кризе у Украјини”.

Како своју одговорност види Москва показано је са највишег места, а знало се да такав потез неће проћи незапажено и без критика. САД, као и Немачка и Француска, оштро су осудиле ову одлуку, видећи у њој политичке, а не хуманитарне разлоге (како је образложио Путин), којом би се олакшале животне потребе становника источне Украјине које не могу да остваре захваљујући економској, трговинској и социјалној блокади коју спроводи Кијев.

Уздржаност с којом је Русија чекала прве потезе нове америчке администрације наставила је да се круни и пре два дана, када је представник Украјине у Савету безбедности УН блокирао председничко саопштење поводом смрти амбасадора Виталија Чуркина, што је неуобичајена и непримерена демонстрација непријатељства у околностима каква је смрт дипломате. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је рекао да се украјински представник не би сам одлучио на такав корак – „што значи да му је наређено”. А већ је познато ко има највећи утицај на Кијев и ко је финансијски и војно помагао протесте и смену власти.

Осим тога, јуче је „Шпигл” објавио разговор са бившим украјинским председником Виктором Јануковичем, који је, „осим што има намеру да покаже да је још увек играч у великој партији покера око Украјине”, како примећује овај немачки лист, изнео и сасвим нови предлог за решење статуса источне Украјине уколико пропадне Мински споразум. У тексту дописника овог листа се наводи да се са сигурношћу може рећи да је са Јануковичевим планом у шест тачака, који је на годишњицу Мајдана, у уторак, упутио председницима Русије, САД, Француске, Пољске, канцеларки Немачке и водећим телима ЕУ – упозната Москва.

„Шпигл” и „Спутњик”, који су имали увид у ово писмо наводе да се четири тачке односе на истрагу злочина на Мајдану у фебруару 2014. године, за шта би Савет Европе требало да оформи специјалну комисију. Јанукович, такође, нуди да у процес помирења „нормандијске четворке” који се бави применом Минског споразума укључи лидере ДНР и ЛНР. Али уколико Мински споразум не успе, Јанукович сматра да би требало спровести референдум о статусу Донбаса.

Становници Доњецке и Луганске области су у мају 2014. године одржали референдум на коме су се изјаснили о независности од Кијева. Референдум је спроведен у многим местима под ратним дејствима, уз сукобе, али је одзив био велики. Русија до сада није користила резултате референдума на коме се проруско становништво на истоку изјаснило за издвајање из Украјине, а Мински споразум је практично сасвим потиснуо, јер је договорено да се у неколико корака, изменама Устава, обезбеди специјални статус за ове регионе.

Како се споразум, упркос великом ангажовању бившег немачког министра спољних послова Франка Валтера Штајнмајера и француског колеге Жан-Марка Ероа, већ дуго не спроводи, после обнављања сукоба крајем јануара, ово је први наговештај могућег „алтернативног решења”.

Дописник „Шпигла” преноси Јануковичеве речи да се пропаст договора може догодити ако га не испуне „тренутни кијевски владари”, а да није поменуо шта би се догодило уколико га Русија не испуни  – „што указује да је папир договорен директно са Москвом, ако га она није и иницирала”. Такође је наведено да је писмо Путину три странице краће од верзије која је упућена осталим лидерима „јер Јанукович није ставио све оно што је Путину већ познато”.

Пошто у вези са неким људима постоји опште уверење да не могу сами да иницирају неке одлуке, Јанукович би заиста могао да буде Путинов гласник, без обзира на то што је на једној конференцији за новинаре руски председник са индигнацијом рекао да не би никада бежао из земље, алудирајући на Јануковичево напуштање Украјине у време трагичних протеста на Мајдану.

Свакако да није случајно што се бивши украјински председник појавио после три године ћутања, и то са упозоравајућим предлогом да би ситуација око Украјине могла да се развија и у сасвим другом правцу. До сада, наиме, ниједан руски званичник није доводио у питање територијални интегритет Украјине (наравно, не доводећи у питање отцепљење Крима после референдума), то јест сваки пут су из Москве утишаване иницијативе из Донбаса о могућем издвајању, било војним путем било захваљујући резултатима референдума.

Како би то могло да изгледа, показала је прошле недеље портпаролка министарства спољних послова Марија Захарова одговарајући свом колеги Шону Спајсеру који је пренео да Трамп очекује да Москва врати полуострво Украјини. „Ми не враћамо своју територију. Крим припада Русији”, кратко је рекла Захарова. Ова размена порука на нижем нивоу је уследила после изненадне оставке Трамповог саветника за националну безбедност Мајкла Флина, пошто је откривено да је пре инаугурације разговарао са руским амбасадором у САД Сергејом Кисљаком и да, наводно, не само да о томе није обавестио Трама и Пенса него касније није рекао истину.

Спајсер је тада обелоданио да је Трамп заузео „веома чврст став” према Русији и да очекује да Москва ради на смањењу насиља на истоку Украјине и тој земљи врати полуострво Крим. Поглавље о Украјини Спајсер је завршено реченицом да Трамп очекује потпуну сарадњу и добре односе са Москвом.