Najveća sramota u srpskom sportu

Obeležavanje 107. rođendana Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) poklopilo se sa istekom roka za izbor predsednika OKS-a koji predviđa Međunarodni olimpijski komitet (MOK), a to je šest meseci od završetka Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru. Predsednik OKS-a nije izabran u decembru, kako je bilo predviđeno, jer skupština nije imala kvorum, što su u toj organizaciji tumačili političkim pritiscima, da bi se kandidat većine saveza (Ivan Todorov) izbacio iz trke u ime nekog ko je po volji aktualne vlasti.

Potpredsednik OKS-a Žarko Paspalj je juče otvorio dušu u meri, kako je naglasio, u kojoj može, imajući na umu to da nastupa kao funkcioner „najznačajnije sportske organizacije u zemlji”.

Svaki nacionalni olimpijski komitet bi do sada trebalo da ima izabranog predsednika, šta se događa sa izborima u OKS?

– Moraćemo da sačekamo još malo. Da smo se mi pitali, imali bismo predsednika još u decembru. Onda su „sile osovine” odlučile da izađu s ovih tradicionalnih osnova, koje nam nalaže matična kuća (MOK – prim. aut) i neki statuti i odlučili su da sve ide u nekom drugom pravcu. Da budem iskren, svi se vrlo teško snalazimo u svemu tome – rekao je Paspalj u hotelu „Moskva”, u razgovoru s novinarima, neposredno posle sečenja olimpijske torte sa brojem 107.

Imali ste prilično emotivnu izjavu posle bojkota izborne sednice Skupštine OKS. Da li ste se „ohladili” u međuvremenu i šta mislite uopšte o trenutnoj situaciji u vezi sa ovim izborima?

– Mislim da je sve još gore. Jako je teška situacija kad ono što emotivno nije najbolje da kažeš, i kad nastupaš štiteći kuću u kojoj smo bili osam godina, najveću sportsku organizaciju u ovoj zemlji... Kad pokušavaš da budeš negde u sredini, a to te nikada lično ne zadovoljava. Tako, jedno je ono što bih rekao kao potpredsednik OKS-a, a drugo što kao Žarko Paspalj, da je ovo najveća sramota koja se desila u poslednjih deset godina u sportskom svetu kod nas. Tipičan primer da je sve moguće, da apsolutno nikakve vrednosti ne postoje, a posebno vrednosti koje su bile u poslednjih osam godina. Da ne ispadne da omalovažavam prethodnike, koji su takođe uradili veliki posao. Ipak, ovo što se dešava poslednjih nekoliko meseci, ovo je presedan van presedana. I još uvek se jako bojim da ovo neće izaći na dobro.

Da li se nazire epilog, ko bi mogao da bude novi predsednik OKS-a?

– To je jako teško proceniti iz prostog razloga – pretpostavljam i da je javnost upućena u sve – u kojoj se fazi trenutno nalazimo, jer ovo je poslednji dan javne rasprave o novom statutu, koju su inicirale određene sportske kuće i tražile da maltene ne postoje nikakvi uslovi ni za jednog člana Olimpijskog komiteta, počev od predsednika i generalnog sekretara. Što znači da mogu da dođu Pera, Mika, Žika, bilo ko... Neko ko nikada nije video sport ni na televiziji i da bude ravnopravno kandidat za bilo koju od tih pozicija. Većina je tražila promenu uslova samo za izbor predsednika, što mislim da je adekvatan skandal, iz prostog razloga što su imali devet godina da traže tako nešto, a niko se nije setio. Poslednja promena usaglašavanja statuta je bila u aprilu prošle godine, kada se usklađivao s novim Zakonom o sportu naše države, ni tada niko nije imao ništa... I onda su se setili dva dana posle bilo čega. Potpuno je jasno da to nije moglo da ide nekim putem koji je u okviru pravila i načina na koji se to do sada radilo.

Da li ovo doživaljvate, eventualno, kao lični poraz ili poraz organizacije?

– Ni jedno ni drugo. Mi smo se strogo držali onoga, što je i Vlade (Divac) zahtevao od prvog dana kad je došao na čelo OKS-a, da bude strogo sportska priča, da se bavimo sportom, da donosimo dobre ideje, da napravimo neke stvari koje će unaprediti i poboljšati odnos prema sportistima, sve ono što im je potrebno da bi postigli dobre rezultate. Mi smo se ovih osam godina praktično bavili samo sportom. U ovoj zemlji baviti se osam godina bilo čime bez nekih drugih uticaja je jako teško, uz jednu relativnu saradnju s Ministarstvom omladine i sporta, što je kako-tako funkcionisalo. Lično mislim da je sve, što se nas tiče, bilo jako dobro i da smo postavili neke nove standarde, ko god bude posle nas od sada pa nadalje. I nije problem da bude bilo ko, samo ne na ovakav način, na loš način koji nema nikakve veze sa sportom. Ovo prevazilazi sve što smo radili proteklih osam godina, kako smo i učili druge da se popnašaju.

Ima li nekakvih reakcija iz MOK-a, šta oni kažu?

– Za sada ne. Normalno, oni su obavešteni da se kod nas nisu održali izbori u decembru, zato što nije postojao kvorum, uz blago, detaljno obaveštenje da je jedini pravi kandidat u tom momentu (Ivan Todorov – prim. aut), koga je podržavalo 27 ili 28 saveza, na krajnje volšeban način preko noći izgubio tu podršku. Za sada se ne mešaju. Verovatno čekaju da vide šta se dešava, šest meseci je isteklo. Da li će se zainteresovati što se ovde događa nešto drugačije, to ne mogu da tvrdim. Na žalost, ovo prevazilazi sve što je do sada bilo i ne bih se iznenadio da budu neke, da ne kažem mere, ali dovoljno je i da se pominje da se ovde nešto ovakvo dešava. Bila bi velika sramota da se potre sve ono što je Vlade Divac, ponajviše svojim imenom, uspeo da unapredi u odnosima s tim ljudima u MOK-u, što je zaista fantastično. Težinu naših rezultata videće svi oni koji doću posle nas, koji će sve ovo morati da rade ispočetka. Divac je takav čovek, prepoznat u svetu, nosi tu harizmu, lako komunicira s ljudima. Nisam siguran da je neko postigao toliko na tom planu kao on. Ako me pitate da li su ove medalje u Riju i gomila medalja u poslednjem olimpijskom ciklusu, deo i naših zasluga? Mislim da jesu. Ali mi bi trebalo da ostanemo po strani, a da u prvom planu uvek budu sportisti.

Šta je za vas u poslednjih osam godina, otkako ste u OKS-u, najveća radost a šta najveće razočaranje?

–Ako i ovo što se trenutno događa spada u tih osam godina, onda nemam dilemu da je ovo najgora stvar. Rio je bio fantastičan uspeh, a u Londonu nisam bio. Tako da je Rio nešto najlepše. Mislim da je osam medalja zaista ogroman uspeh, tim pre kad vidite konkurenciju.

Očigledno je da će izmena Statuta OKS biti prvi naredni korak. Šta će biti najveća promena?

–Ako se usvoji samo promena uslova za izbor predsednika, onda tu nikakvih ograničenja više nema. Sve ono što je bilo: deset godina rada u sportu, olimpijac, sportista sa stažom od 15 godina... To više ne postoji. Nametnuto nam je nešto što se zove „visoko moralno-etička osoba”, šta god to značilo. A ko će da određuje „visoko moralno-etičku osobu”, pretpostavljam da nije teško pogoditi. I, normalno, da nije hapšen, da nije u zatvoru i slično... Pretpostavljam da će to da ispune nekako, a već ono oko poznavanja jezika biće malo teže.

Mislite da je neophodno da kandidat za predsednika OKS bude olimpijac od glave do pete?

–Ako želiš da budeš predsednik ili generalni sekretar OKS, za to moraju da postoje uslovi i nije sporno da oni mogu da se menjaju. Problem je to što je taj statut izglasan od naših prethodnika i mislim da je to ispravno, da najodgovornija funkcija u sportu jedne zemlje mora da ima ozbiljan sportski „bekgraund” i iskustvo. Mislim da je ovo drugo sramota. Sve ostalo vodi ka zaključku da ovo nema mnogo veze sa sportom već s nekim drugim stvarima. U ovom slučaju to je više nego jasno. Pretpostavka je da će to biti jedina promena u javnoj raspravi koja se upravo završava, koja je katastrofalna i tragična. A onda se vraćamo u našu svakodnevicu uravnoteženosti neznanja i nestručnosti. Što bismo se mi razlikovali od ukupne slike...