Nemačko atomsko ne

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Nemačka nuklearna elektrana Gronde u pokrajini Donja Saksonija pre bezmalo godinu dana prešla je granicu od 350 milijardi kilovat-časova struje proizvedenih od početka rada, postavši tako nuklearka sa najviše proizvedene struje na svetu.

Na zaprepašćenje mnogih svetskih stručnjaka za energetiku, Nemačka planira da ovu i još sedam nuklearki „penzioniše” do 2022. i time završi zatvaranje svojih ukupno 17 nuklearnih reaktora, koji su do pre nekoliko godina najmoćnijoj evropskoj ekonomiji davali čak četvrtinu neophodne električne energije.

I dok stručnjaci koji zastupaju nuklearnu energiju ističu da će samo za zamenu proizvodnje Grondea Nemačka morati da izgradi 3.000 vetro-turbina a u međuvremenu poveća proizvodnju struje od uglja, Nemci zasad ne odustaju od svog atomskog ne.

Poznavaoci prilika ne isključuju mogućnost da se nemačka vlada u narednim godinama ipak predomisli i produži rok za odustajanje od nuklearne energije, ali zasad sve ide ka tome da bi obećanje moglo da bude ispunjeno.

Pitanje bezbednosti nuklearki i mogućih posledica na ljude i prirodu još od sedamdesetih godina prošlog veka su postali važna politička tema u Nemačkoj.

Protivnici nuklearki su 1975. uspeli da protestima zaustave izgradnju jedne takve elektrane, a kada je 1979. u SAD došlo do akcidenta na jednoj nuklearki, u Nemačkoj je na ulice Hanovera i tada glavnog grada Bona izašlo oko 200.000 ljudi protestujući protiv nuklearne energije.

Antinuklearni pokret se pretočio kasnije u stranku Zeleni, dok je nuklearna katastrofa u Černobilju u aprilu 1986. kod Nemaca raširila strah od nuklearki do te mere da nikakve politička kampanja više nije mogla da ga umanji.

Političari su samo kalkulisali kako da međusobno i sa energetskim kompanijama dođu od „nuklearnog konsenzusa” o tome kada će u Nemačkoj nastupiti kraj za proizvodnju struje u nuklearkama.

Koaliciona vlada socijaldemokrata i Zelenih, koju je predvodio kancelar Gerhard Šreder, odlučila je da nuklearke prestanu sa radom 2022. na veliko protivljenje liderke tada opozicionih demohrišćana Angele Merkel, koja je to nazivala „uništavanjem nacionalne imovine”.

Dolaskom na vlast Merkelova produžava rok za osam godina, ali je nuklearna katastrofa u Fukušimi 2011. imala takav uticaj na nemačko javno mnjenje da oprezna kancelarka nije časila časa već je opozvala svoju prethodnu odluku.

„Izveštaj etičke komisije pokazao je da naš energetski sistem u osnovi mora i može da bude promenjen.

Želimo da struja u budućnosti bude sigurna, ali istovremeno i pouzdana i ekonomična”, izjavila je tada Merkelova, iako mnogi i dalje ne znaju kako će Nemačka uspeti da ovom odlukom ne dovede do povećanja cene struje i time ugrozi ne samo standard stanovništva već i konkurentnost svoje izvozno orijentisane privrede.

Odgovor očigledno leži u tome što je Nemačka među evropskim zemljama sa najnižom cenom proizvodnje struje, ali sa najvišom cenom koju plaćaju potrošači, jer su porezi i ostali nameti izuzetno visoki i delom su namenjeni za troškove prelaska na zelene tehnologije.

Porast cene struje nije promenilo dominantno mišljenje Nemaca. Prema anketi obavljenoj pre godinu i po dana, čak 81 odsto Nemaca odobrava gašenje nuklearki, a tek 16 se tome protivi.

Iako pojedine energetske kompanije zbog ove odluke beleže gubitke, država se pak pobrinula da četiri energetska giganta koji su vlasnici nemačkih nuklearki ipak ne budu teško finansijski oštećeni.

Giganti su izdvojili 40 milijardi evra za zatvaranje nuklearki, a vlada im je naložila da 23,5 milijardi evra daju u državni fond za privremeno i stalno skladištenje nuklearnog otpada a da ostatak novca potroše na razmontiravanje nuklearki i pripremu svog preostalog nuklearnog otpada.

Vlada se pak dosetila da ovaj fond stavi i na berzu i da od profita obezbedi da eventualno veći troškovi ne padnu na teret ni poreskih obveznika ni energetskih kompanija.

Doduše, Nemačka još nije odredila konačno mesto na kojem će skladištiti ovaj nuklearni otpad, a planovi da ovo novo skladište bude otvoreno do 2050. stručnjaci smatraju „ambicioznim”. Prema njihovim ocenama, skladištenje bi moglo da košta znatno više od planiranog tako da su se, smatraju stručnjaci, energetski giganti „izvukli”.

Giganti, pak, to ne misle pa su pred Ustavnim sudom Nemačke tužili državu, tražeći da im ona zbog odluke da odustane od nuklearne energije plati odštetu od ukupno oko 20 milijardi evra. U decembru prošle godine sud je presudio da kompanije imaju pravo na „odgovarajuću” odštetu, ali nije odredio kolika bi trebalo da bude ta suma.

Iako su protivnici atomske energije u Nemačkoj dugoročno ostvarili svoj cilj, i dalje ostaje problem to što u Evropi postoji ukupno 196 nuklearki, od kojih se čak 59 nalazi u susednoj Francuskoj, koja nema nameru da ih zatvara.