Немачко атомско не

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Немачка нуклеарна електрана Гронде у покрајини Доња Саксонија пре безмало годину дана прешла је границу од 350 милијарди киловат-часова струје произведених од почетка рада, поставши тако нуклеарка са највише произведене струје на свету.

На запрепашћење многих светских стручњака за енергетику, Немачка планира да ову и још седам нуклеарки „пензионише” до 2022. и тиме заврши затварање својих укупно 17 нуклеарних реактора, који су до пре неколико година најмоћнијој европској економији давали чак четвртину неопходне електричне енергије.

И док стручњаци који заступају нуклеарну енергију истичу да ће само за замену производње Грондеа Немачка морати да изгради 3.000 ветро-турбина а у међувремену повећа производњу струје од угља, Немци засад не одустају од свог атомског не.

Познаваоци прилика не искључују могућност да се немачка влада у наредним годинама ипак предомисли и продужи рок за одустајање од нуклеарне енергије, али засад све иде ка томе да би обећање могло да буде испуњено.

Питање безбедности нуклеарки и могућих последица на људе и природу још од седамдесетих година прошлог века су постали важна политичка тема у Немачкој.

Противници нуклеарки су 1975. успели да протестима зауставе изградњу једне такве електране, а када је 1979. у САД дошло до акцидента на једној нуклеарки, у Немачкој је на улице Хановера и тада главног града Бона изашло око 200.000 људи протестујући против нуклеарне енергије.

Антинуклеарни покрет се преточио касније у странку Зелени, док је нуклеарна катастрофа у Чернобиљу у априлу 1986. код Немаца раширила страх од нуклеарки до те мере да никакве политичка кампања више није могла да га умањи.

Политичари су само калкулисали како да међусобно и са енергетским компанијама дођу од „нуклеарног консензуса” о томе када ће у Немачкој наступити крај за производњу струје у нуклеаркама.

Коалициона влада социјалдемократа и Зелених, коју је предводио канцелар Герхард Шредер, одлучила је да нуклеарке престану са радом 2022. на велико противљење лидерке тада опозиционих демохришћана Ангеле Меркел, која је то називала „уништавањем националне имовине”.

Доласком на власт Меркелова продужава рок за осам година, али је нуклеарна катастрофа у Фукушими 2011. имала такав утицај на немачко јавно мњење да опрезна канцеларка није часила часа већ је опозвала своју претходну одлуку.

„Извештај етичке комисије показао је да наш енергетски систем у основи мора и може да буде промењен.

Желимо да струја у будућности буде сигурна, али истовремено и поуздана и економична”, изјавила је тада Меркелова, иако многи и даље не знају како ће Немачка успети да овом одлуком не доведе до повећања цене струје и тиме угрози не само стандард становништва већ и конкурентност своје извозно оријентисане привреде.

Одговор очигледно лежи у томе што је Немачка међу европским земљама са најнижом ценом производње струје, али са највишом ценом коју плаћају потрошачи, јер су порези и остали намети изузетно високи и делом су намењени за трошкове преласка на зелене технологије.

Пораст цене струје није променило доминантно мишљење Немаца. Према анкети обављеној пре годину и по дана, чак 81 одсто Немаца одобрава гашење нуклеарки, а тек 16 се томе противи.

Иако поједине енергетске компаније због ове одлуке бележе губитке, држава се пак побринула да четири енергетска гиганта који су власници немачких нуклеарки ипак не буду тешко финансијски оштећени.

Гиганти су издвојили 40 милијарди евра за затварање нуклеарки, а влада им је наложила да 23,5 милијарди евра дају у државни фонд за привремено и стално складиштење нуклеарног отпада а да остатак новца потроше на размонтиравање нуклеарки и припрему свог преосталог нуклеарног отпада.

Влада се пак досетила да овај фонд стави и на берзу и да од профита обезбеди да евентуално већи трошкови не падну на терет ни пореских обвезника ни енергетских компанија.

Додуше, Немачка још није одредила коначно место на којем ће складиштити овај нуклеарни отпад, а планови да ово ново складиште буде отворено до 2050. стручњаци сматрају „амбициозним”. Према њиховим оценама, складиштење би могло да кошта знатно више од планираног тако да су се, сматрају стручњаци, енергетски гиганти „извукли”.

Гиганти, пак, то не мисле па су пред Уставним судом Немачке тужили државу, тражећи да им она због одлуке да одустане од нуклеарне енергије плати одштету од укупно око 20 милијарди евра. У децембру прошле године суд је пресудио да компаније имају право на „одговарајућу” одштету, али није одредио колика би требало да буде та сума.

Иако су противници атомске енергије у Немачкој дугорочно остварили свој циљ, и даље остаје проблем то што у Европи постоји укупно 196 нуклеарки, од којих се чак 59 налази у суседној Француској, која нема намеру да их затвара.