Protest taksista zbog nula dinara

Kragujevac – Udruženja taksista u Kragujevcu – taksi firme više ne naplaćuju start vožnje, mame klijente time što su istakli reklamu da im je start „nula dinara”, a samostalni taksi prevoznici moraju da poštuju gradsku odluku o cenama prevoza, pošto koriste taksimetar koji sve beleži. Tako je kod njih start 60 dinara, pređeni kilometar 50, a sat čekanja 400 dinara. Noćna vožnja je skuplja 10 dinara, državnim praznikom i vikendom 20, a čekanje u ovim terminima staje 450, odnosno 500 dinara.

Zbog toga su samostalni taksisti Kragujevca juče organizovali protestnu vožnju ulicama grada, od Šumarica do sedišta lokalne samouprave, odakle su poručili: „Ili ćemo svi poštovati odluku o cenama taksi prevoza, ili se u gradu neće poštovati nijedna odluka koju je usvojila skupština, pa da vidimo onda šta će biti”.

– Ne samo da taksi udruženja ne naplaćuju start vožnje, već koriste i zakonom zabranjene tablet računare, pa lako mogu da manipulišu kilometrima i zaradom. Tako izbegavaju da plate porez i doprinose, zakidaju državu kad i koliko hoće, a mi moramo sve da platimo, jer koristimo baždarene taksimetre kojima ne može ništa da se sakrije. Uz sve to, njih ne goni niko, a nas svaki dan kontrolišu i oduzimaju nam dozvole – kaže samostalni taksista Đorđe Petrović.

Poslednja odluka o cenama u taksi prevozu, oko čega se dugo pregovaralo sa vlasnicima taksi udruženja i koja je često menjana u skladu sa socijalnom slikom grada, doneta je krajem 2015, kada je rečeno da će iz saobraćaja biti isključeni svi koji je ne poštuju. Grad je bio nadležan da takvu odluku donese budući da je taksi prevoz putnika definisan kao deo javnog gradskog prevoza, što je, opet, deo komunalne politike grada.

Ipak, ta odluka je brzo postala mrtvo slovo na papiru, budući da su vlasnici taksi udruženja, u borbi za klijente, saopštili kako cene u svim sferama života, pa i u taksi prevozu, zavise isključivo od „kretanja na tržištu”. Goli život je, praktično, odneo još jednu pobedu, a saobraćajna policija i sve moguće inspekcije, gradske i republičke, nisu uspele da ozakone praksu, uprkos tome što su svaki dan „na terenu”.

– Znate li kako rade taksi udruženja? – pita nas samostalni taksista Vuksan Bošković. – Isto kao i vlasnik neke pekarske firme koji je otvorio deset prodavnica, a na platnom spisku ima samo jednog pekara i jednu prodavačicu. Je li to moguće? Naravno da nije, ali oni baš tako rade. Imaju po dvadeset vozila registrovanih na jednog vozača, a jasno je da jedan čovek ne može istovremeno da vozi toliko automobila, danju i noću. Računao sam, država zbog toga gubi između 15.000 i 20.000 evra mesečno, samo po jednom taksi udruženju, a u Kragujevcu ih ima bar desetak – objašnjava naš revoltirani sagovornik.

Zvanično, u Kragujevcu ima 700 registrovanih taksista. Nezvanično – duplo više. Sami taksisti kažu da ih ima previše za grad sa oko 180.000 stanovnika. Pre tridesetak godina, dok su radili „Zastava”, „Filip Kljajić”, mesara „Crvena zvezda”, tekstilni kombinat „22. decembar”, „Romanija”, u Kragujevcu je bilo samo jedno taksi stajalište, u centru grada „kod krsta”, na kome je bilo jedva dvadesetak vozila „na čekanju”, ali su sa propašću giganata iz socijalističkog vremena mnogi radnici bili prinuđeni da uzmu volan u ruke, pošto nisu imali čime drugim da se bave.

– Mnogi od nas su bili u taksi udruženjima. Plaćali smo frekvenciju od 50 do 170 evra. To je klasičan reket, jer imaš bazu odakle ti javljaju gde treba da odeš po klijenta, ali nemaš ništa drugo. Niko ti doprinose ne plaća. Radiš po nekakvom ugovoru koji ti ništa ne garantuje, jer kad te kontrola uhvati, ti si kriv, pošto se auto vodi na tebe. Sada kao samostalni taksisti moramo sve da plaćamo, ali nam klijente odvlače kolege iz udruženja koja ne poštuju gradsku odluku i ne naplaćuju start vožnje. Tako gubimo i mi i država – kaže Boban Matić.

I mnogi drugi kragujevački taksisti su nam potvrdili da je situaciju u ovoj oblasti haotična, ali su sa protesta svojih kolega izostali jer su se, kako su nam rekli, uplašili da će izgubiti ionako bednu zaradu koju im donosi članstvo u nekom udruženju.