Gakovi u noćnom lovu

Širom Evrope, Azije i Afrike, kao i u Americi, Kanadi, Karibima i Centralnoj Americi, žive gakovi (Nycticorax nycticorax). Ove ptice močvarice naseljavaju zemljište uz rečne tokove, blatnjave ravnice i rogozom i trskom obrasle ivice bara i jezera. Ptice iz toplijih krajeva celu godinu provode u svom staništu, dok se ostale u jesen sele u tople predele. Prilikom seobe lete isključivo noću, u velikim jatima.

Telo im je zdepasto, a visoke su od šezdesetak do sedamdesetak santimetara. Ženke su sitnije od mužjaka. Odrasle ptice prepoznatljive su po crnom perju koje im prekriva glavu i leđa, dok su im krila i rep sivi, a donji deo tela beo ili bež. Njihove noge, koje su tokom većeg dela godine žućkastozelene, u sezoni parenja dobijaju jarkoružičastu boju. Gakovi se gnezde u kolonijama. Gnezdo je obično u obliku platforme obložene korenčićima i travkama, najčešće smešteno u blizini stabla. Njegovo svijanje započinje ceremonijalnim udvaranjem, kada mužjak donosi ženki grančice i ostali materijal za „zidanje”, kako bi ga ona ugradila u novi dom. Na jednom drvetu može biti i po desetak gnezda.

Ptice se pare u gnezdu ili blizu njega, dva do tri dana posle formiranja para. Nekoliko dana kasnije, u razmaku od po dva dana, ženka počinje da nosi jaja, kojih u leglu ima do osam. (/slika2)Prvog dana jaja su zelena, a zatim njihova boja počinje da bledi i prelazi u plavo-zelenkastu. U naredne tri i po sedmice na njima leže oba roditelja. Petnaestak dana pošto se ispile, mladi delimično gube braonkasto perje i prvi put napuštaju gnezdo, ali ne odlaze daleko. Ako im zapreti opasnost, popeće se na vrh drveta i šćućuriti jedno uz drugo. Kad se nađu u nevolji, brane se i tako što povraćaju hranu na napadače. Tek mesec i po dolasku na svet, sposobni su za duže letove i odlazak u potragu za hranom.

Gakovi su noćne ptice, tako da izbegavaju konkurenciju ostalih barskih ptica dok love. U sumrak i zoru, dok su oni u potrazi za hranom, ostale ptice spavaju. Hrane se uglavnom ribom, ali jedu i pijavice, crviće, insekte, zmije, vodozemce, biljke, a u nedostatku bolje hrane i otpatke. Kad love, ne vole društvo i brane svoje lovište od uljeza. Žrtve najčešće vrebaju u plitkoj vodi, a zatim ih grabe kljunom i gutaju. Njihovi stomačni sokovi toliko su jaki da mogu da „istope” kosti ulovljene životinje. Prilikom lova stradaju zapetljani u mrežama ribolovaca, ali najveću opasnost za opstanak gakova predstavlja uništavanje njihovih prirodnih staništa.