Nemački desničari gube podršku

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Koliko pre dva meseca činilo se da će nemački desničari iz Alternative za Nemačku (AfD) definitivno promeniti krvnu sliku nemačke politike tako što će u septembru na izborima za Bundestag osvojiti najmanje 15 odsto glasova, a možda i više, nakon vetra u leđa koju je evropskim desničarskim i populističkim strankama dala pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima. Međutim, najnovije ankete ukazuju da je podrška AfD-u u dramatičnom padu. Pri tome ovu evroskeptičnu i antiimigracionu stranku ponovo muče i međusobna trvenja funkcionera, što  utiče na to da bude samo beznačajna opozicija.

Iako bi kritičari mogli da ustvrde da politički analitičari i istraživači javnog mnjenja greše po pitanju AfD-a, baš kao što su grešili predviđajući da Tramp neće pobediti, nemački politikolog Hans-Joahim Funke tvrdi da su nemačke ankete bolje od američkih, te da su ankete pred prošlogodišnje pokrajinske i lokalne izbore u Nemačkoj u odnosu na rezultate izbora beležile razliku od samo dva do tri odsto, pri čemu je tada AfD bila u zenitu svoje popularnosti.

Da i rukovodstvo ove stranke veruje da su tačne ankete o padu popularnosti, prema oceni analitičara, svedoči to da su proteklog vikenda lideri 16 pokrajinskih ogranaka AfD-a poslali pisma na adrese 27.000 članova, pozivajući ih na jedinstvo. Ovaj neuobičajen potez posledica je toga da je u AfD-u po ko zna koji put došlo do razmirica među funkcionerima, koje prete da možda i pocepaju stranku osnovanu pre četiri godine.

Povod za sukobe je to što je dve trećine rukovodstva, uključujući i šeficu stranke Frauke Petri, glasalo da se pokrene procedura za izbacivanje iz partije istaknutog člana Bjerna Hekea, zbog njegovog govora u kome je rekao da Nemačka mora da napravi zaokret od 180 stepeni kada je u pitanju sećanje i priznavanje nacističke prošlosti, kao i da je spomenik u Berlinu posvećen milionima jevrejskih žrtava holokausta „spomenik srama”. Ove reči Hekea, šefa ogranka AfD-a u istočnonemačkoj pokrajini Tiringija, izazvale su burne reakcije širom Nemačke, a Petrijeva je pokretanjem procedure izbacivanja očigledno htela da uveri javnost da AfD nije stranka koja baštini neonacističke i radikalne ideje.

Dok ona time želi da više liči na „umivenu desnicu”, deo AfD-a koji se ne plaši da bude svrstan u desničarske ekstremiste podržava Hekea i smatra da mu je Petrijeva „zabila nož u leđa”. Ova bitka između „umerenjaka” i „ekstremista” već je vođena pre dve godine kada su „umerenu” grupu osnivača, za koje je AfD bila pre svega antievro stranka, smenili „ekstremisti” predvođeni Petrijevom, koji su od AfD-a napravili antimigrantsku i antimuslimansku stranku.

Na talasu nezadovoljstva javnosti izbegličkom krizom, oni su takvom retorikom uspeli da u istočnonemačkim pokrajinama na pokrajinskim izborima osvoje ogromnu podršku – u Saksoniji–Anhalt čak 24,3 odsto, a u Meklenburg–Zapadnoj Pomeraniji 20,8 odsto glasova. U Berlinu i zapadnonemačkim pokrajinama su osvajali između 12 i 15 odsto glasova, ali ipak niko nije očekivao da će njihova popularnost na saveznom nivou sa prošlogodišnjih petnaestak odsto pasti na oko devet odsto.

Pojedini analitičari smatraju da AfD-u pada popularnost zbog same Merkelove, prema kojoj su njihove pristalice bile najviše ogorčene, zbog njene nekadašnje liberalne politike prema dolasku izbeglica u Nemačku. Međutim, talas izbeglica je nestao, a sadašnji fokus Merkeline vlade je na što bržoj deportaciji onih koji nisu dobili azil u Nemačkoj, potom na pojačanju unutrašnje bezbednosti posle džihadističkih napada, kao i na pritisku na afričke zemlje da spreče svoje državljane da dolaze u Nemačku u potrazi za azilom.

„AfD gubi važnost jer su već usvojene mnoge politike za koje su se zalagali”, ističe komentator kelnskog dnevnog lista „Kelner štat ancajger”.

Daleko od toga da je Merkelova preuzela političke stavove Petrijeve, ali je postepeno dramatično promenila svoju migrantsku politiku tako da AfD teško da može privuče nemačke nezadovoljne birače, optužujući za sve izbeglice i vladinu migrantsku politiku. Zapravo, većina birača koja je u jednom trenutku jedino u AfD-u videla alternativu Merkelovoj, sada odjednom ima alternativu među kandidatima jedne od vodećih stranaka i to u liku socijaldemokratskog kandidata za kancelara Martina Šulca.

Bivši predsednik Evropskog parlamenta uspeo je za samo mesec dana da socijaldemokrate, koji su imali 10 odsto manju podršku od demohrišćana, izjednači i pritom vaskrsne levo orijentisane političke ideje. Njegova predizborna obećanja direktno udaraju na ono što zaista tišti dobar deo dosadašnjih pristalica AfD-a, a to nisu izbeglice, već teška finansijska situacija. Iako ga već optužuju za populizam, Šulc je uspeo da preokrene predizbornu situaciju u kojoj su se izbori za Bundestag sagledavali kao borba Merkelove sa AfD-om.

„Martin Šulc je obnovio socijalnu državu kao dušu svoje partije i traži socijalno osetljiviju demokratiju. Iz tog razloga, on stiče podršku (glasača) sa svih strana, uključujući i AfD”, objašnjava Funke, koji dodaje da pritom AfD unutrašnjim previranjima samo sebe dodatno gura na političku marginu.