Немачки десничари губе подршку

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Колико пре два месеца чинило се да ће немачки десничари из Алтернативе за Немачку (АфД) дефинитивно променити крвну слику немачке политике тако што ће у септембру на изборима за Бундестаг освојити најмање 15 одсто гласова, а можда и више, након ветра у леђа коју је европским десничарским и популистичким странкама дала победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима. Међутим, најновије анкете указују да је подршка АфД-у у драматичном паду. При томе ову евроскептичну и антиимиграциону странку поново муче и међусобна трвења функционера, што  утиче на то да буде само безначајна опозиција.

Иако би критичари могли да устврде да политички аналитичари и истраживачи јавног мњења греше по питању АфД-а, баш као што су грешили предвиђајући да Трамп неће победити, немачки политиколог Ханс-Јоахим Функе тврди да су немачке анкете боље од америчких, те да су анкете пред прошлогодишње покрајинске и локалне изборе у Немачкој у односу на резултате избора бележиле разлику од само два до три одсто, при чему је тада АфД била у зениту своје популарности.

Да и руководство ове странке верује да су тачне анкете о паду популарности, према оцени аналитичара, сведочи то да су протеклог викенда лидери 16 покрајинских огранака АфД-а послали писма на адресе 27.000 чланова, позивајући их на јединство. Овај неуобичајен потез последица је тога да је у АфД-у по ко зна који пут дошло до размирица међу функционерима, које прете да можда и поцепају странку основану пре четири године.

Повод за сукобе је то што је две трећине руководства, укључујући и шефицу странке Фрауке Петри, гласало да се покрене процедура за избацивање из партије истакнутог члана Бјерна Хекеа, због његовог говора у коме је рекао да Немачка мора да направи заокрет од 180 степени када је у питању сећање и признавање нацистичке прошлости, као и да је споменик у Берлину посвећен милионима јеврејских жртава холокауста „споменик срама”. Ове речи Хекеа, шефа огранка АфД-а у источнонемачкој покрајини Тирингија, изазвале су бурне реакције широм Немачке, а Петријева је покретањем процедуре избацивања очигледно хтела да увери јавност да АфД није странка која баштини неонацистичке и радикалне идеје.

Док она тиме жели да више личи на „умивену десницу”, део АфД-а који се не плаши да буде сврстан у десничарске екстремисте подржава Хекеа и сматра да му је Петријева „забила нож у леђа”. Ова битка између „умерењака” и „екстремиста” већ је вођена пре две године када су „умерену” групу оснивача, за које је АфД била пре свега антиевро странка, сменили „екстремисти” предвођени Петријевом, који су од АфД-а направили антимигрантску и антимуслиманску странку.

На таласу незадовољства јавности избегличком кризом, они су таквом реториком успели да у источнонемачким покрајинама на покрајинским изборима освоје огромну подршку – у Саксонији–Анхалт чак 24,3 одсто, а у Мекленбург–Западној Померанији 20,8 одсто гласова. У Берлину и западнонемачким покрајинама су освајали између 12 и 15 одсто гласова, али ипак нико није очекивао да ће њихова популарност на савезном нивоу са прошлогодишњих петнаестак одсто пасти на око девет одсто.

Поједини аналитичари сматрају да АфД-у пада популарност због саме Меркелове, према којој су њихове присталице биле највише огорчене, због њене некадашње либералне политике према доласку избеглица у Немачку. Међутим, талас избеглица је нестао, а садашњи фокус Меркелине владе је на што бржој депортацији оних који нису добили азил у Немачкој, потом на појачању унутрашње безбедности после џихадистичких напада, као и на притиску на афричке земље да спрече своје држављане да долазе у Немачку у потрази за азилом.

„АфД губи важност јер су већ усвојене многе политике за које су се залагали”, истиче коментатор келнског дневног листа „Келнер штат анцајгер”.

Далеко од тога да је Меркелова преузела политичке ставове Петријеве, али је постепено драматично променила своју мигрантску политику тако да АфД тешко да може привуче немачке незадовољне бираче, оптужујући за све избеглице и владину мигрантску политику. Заправо, већина бирача која је у једном тренутку једино у АфД-у видела алтернативу Меркеловој, сада одједном има алтернативу међу кандидатима једне од водећих странака и то у лику социјалдемократског кандидата за канцелара Мартина Шулца.

Бивши председник Европског парламента успео је за само месец дана да социјалдемократе, који су имали 10 одсто мању подршку од демохришћана, изједначи и притом васкрсне лево оријентисане политичке идеје. Његова предизборна обећања директно ударају на оно што заиста тишти добар део досадашњих присталица АфД-а, а то нису избеглице, већ тешка финансијска ситуација. Иако га већ оптужују за популизам, Шулц је успео да преокрене предизборну ситуацију у којој су се избори за Бундестаг сагледавали као борба Меркелове са АфД-ом.

„Мартин Шулц је обновио социјалну државу као душу своје партије и тражи социјално осетљивију демократију. Из тог разлога, он стиче подршку (гласача) са свих страна, укључујући и АфД”, објашњава Функе, који додаје да притом АфД унутрашњим превирањима само себе додатно гура на политичку маргину.