„Agrokor“ duguje, dobavljači ćute

Da najveća hrvatska kompanija „Agrokor” ima ozbiljne finansijske probleme na matičnom tržištu počeli su da šuškaju i tamošnji dobavljači, koji se po nepisanom pravilu u ovakvim situacijama poslednji oglašavaju.

Da li zbog straha da ne budu ekspresno eliminisani sa rafova ili zbog solidarnosti sa poslodavcem, tek našoj redakciji juče je bilo teško da dobije informaciju da li kompanijama u Srbiji „Agrokor”, ili neka od njegovih kompanija, duguje za isporučenu robu.

U nekim velikim srpskim kompanijama, koje nisu želele javno da se izjašnjavaju na ovu temu, potvrdili su da im Todorić ne duguje ništa, dok mali nisu želeli ni da komentarišu.

Pre nekoliko dana hrvatskim medijima dušu je ipak otvorio jedan od dobavljača potvrdivši da im nijedna faktura nije plaćena još od jula prošle godine, što je sada već više od sedam meseci.

Prema tvrdnjama ovog proizvođača, već sada su mnoge male kompanije koje su sarađivale sa „Agrokorom” propale, a većini je budućnost krajnje neizvesna, budući da zbog ozbiljnih finansijskih problema u kojima se našla, kompanija trenutno traži rešenje za mnogo veće probleme od onih sa dobavljačima.

 Prema zvaničnim podacima iz prvih devet meseci prošle godine „Agrokor” je dobavljačima na nivou grupe, dugovao oko 2,2 milijarde evra, dok se u poslovnim krugovima na našem tržištu nagađa da su njegovi neplaćeni računi prema srpskim firmama sa kojima sarađuje nekoliko stotina miliona evra.

Hrvatski analitičari ovih dana zaključuju da su Todorićeve obaveze prema dobavljačima gotovo tri puta veće u odnosu na potraživanja prema kupcima. To, kako zaključuju, može da pokazuje da vlasnik „Agrokora“ svoje poslovne aktivnosti u ovom trenutku u stvari finansira na teret dobavljača.

Rejting agencija „Mudis“ koja se ovih dana nekoliko puta oglašavala kako bi objasnila pad rejtinga kompanije, upozorila je i na to da su „Agrokorove“ obaveze prema dobavljačima visoke u odnosu na sektorski prosek.

– One su dostigle 16,2 milijarde kuna sa septembrom prošle godine, što odgovara roku plaćanja od 150 dana. To je znatno više u odnosu na 60 do 90 dana koliko imaju slične kompanije. Potencijalno skraćivanje rokova plaćanja moglo bi biti problem za održavanje likvidnosti „Agrokora” – upozorila je agencija „Mudis“ i potvrdila da su rokovi plaćanja uglavnom bili stabilni od kupovine „Merkatora“ 2014. godine.

Srbija ima Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama koji kaže da se ugovorom između privrednih subjekata ne može predvideti rok duži od 60 dana. Međutim, na našem tržištu godinama se ovi rokovi ne poštuju i oni su često mnogo duži. Prema podacima Agencije za privredne registre, trgovci na veliko i malo samo u 2015. godini dobavljačima su dugovali oko 6,4 milijarde evra, što je bilo za sedam odsto više u odnosu na godinu dana ranije. To je inače u tom trenutku iznosilo petinu BDP-a Srbije.

Domaći ekonomisti se slažu da, ako je suditi po trenutnom stanju u kome se nalazi „Agrokor”, ozbiljne posledice mogu da pretrpe i one firme koje on kontroliše u Srbiji, ali i domaći proizvođači kojima duguje za isporučenu robu.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević za „Politiku” kaže da naše institucije ne funkcionišu dobro i da je u Srbiji na snazi korišćenje monopolskog položaja koji jedan trgovac ima.

– Ne čudi što se dobavljači ne oglašavaju, jer proizvođač je kod nas odavno malenkost, a trgovac njegovo veličanstvo, dok oni koji bi trebalo da se bave konkurencijom i uređenjem tržišta ćute – kaže Kovačević i dodaje da potencijalni krah „Agrokora“ ne znači nužno propast firmi u Srbiji, ali da ni to nije nemoguće. Posebno u slučaju da ova kompanija izvlači novac iz Srbije i plaća svoja dugovanja, zbog čega i savetuje da nadležni obrate više pažnje na prekogranične transakcije. 

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da niko ne može u ovom trenutku precizno da kaže kolika bi bilo šteta u slučaju kraha ove kompanije, ali da je sada već jasno da ona sigurno ne bi bila zanemarljiva.

– Kada poslovni partner posrće ili posustaje, to nikako ne može biti dobro za onog ko sa njim sarađuje. U većem problemu su sigurno mali dobavljači koji, samim tim što su mali, ne mogu da se u ovom trenutku preorijentišu na drugog kupca, kaže naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, problem je i u tome što je u našoj državi popustila finansijska disciplina, pa više nije neprikosnoveno to što neko potpiše ugovor i obaveže se da će robu da plati u određenom roku.

–Danas smo u situaciji da je teže naplatiti robu, nego je proizvesti i isporučiti. Neplaćanje je postalo deo poslovne strategije i kalkulacije. Ali ne bi trebalo da zaboravimo da nema tržišta bez države koja radi svoj posao, u ovom slučaju da nameće ugovornu disciplinu. Tu smo omanuli – kaže Madžar za „Politiku”.