Prozivke umesto programa
Iako u kampanji najviše govori o protivljenju EU i kritikuje Srpsku naprednu stranku, Boško Obradović je našao vremena da ponešto kaže i o – ekologiji. Predsednički kandidat Dveri je pre desetak dana, obilazeći Vrbas i Veliki bački kanal, najavio tužbu protiv od„govornih zbog ugrožavanja života i zdravlja građana” u toj ekološkoj crnoj tački. Ipak, ovakvi usamljeni istupi nisu naznaka da će se ovogodišnji pretendenti na Andrićev venac intenzivnije pozabaviti i nekim do sada marginalizovanim temama o kojima se nije mnogo čulo u dosadašnjim kampanjama. Analitičari su saglasni da bi kandidati trebalo da govore i o skrajnutim temama koje možda i ne spadaju u ustavna ovlašćenja šefa države, ali smatraju da to ni ove godine neće biti slučaj. Jer, kako kaže Bojan Klačar iz Cesida, za sada sve ukazuje da će u izbornoj trci glavne teme biti sami kandidati, odnosno njihove biografije, uzajamne diskreditacije i bavljenje pojedinim segmentima iz njihove prošlosti.
„Ipak, možda će na red ponovo doći i neke teme koje su bile u drugom planu 2016. i 2014. godine, kad se najviše govorilo o socijalno-ekonomskim i koruptivnim pitanjima. Tu pre svega mislim na odnos prema EU i Rusiji, kao i na Kosovo. Razlozi za to su što u ovoj kampanji imamo desničarske kandidate Vojislava Šešelja i Boška Obradovića, koji ne samo da su evroskeptici, već i protivnici EU”, smatra Klačar. Štaviše, on dodaje da će i ostali učesnici izborne trke, hteli to ili ne, morati da se izjasne o ovim temama.
„Jer, ne samo da će se na poruke kandidata biračima odraziti ’bregzit’ i pobeda Donalda Trampa, već i ono što se ove godine može desiti na izborima u Francuskoj i Holandiji. Štaviše, mi ćemo efekte holandske kampanje imati i u našim predizbornim aktivnostima, jer su kod njih izbori 15. marta”, kaže Klačar.
Nedavno istraživanje agencije „Faktor plus” pokazalo je da građani od političara najviše očekuju da se posvete ekonomskim problemima, kao što su životni standard, nezaposlenost i otvaranje novih radnih mesta. Pri vrhu liste su i teme poput korupcije i organizovanog kriminala, pa i odnosa u regionu. Za sada, sudeći po kampanji, kandidati ne nude odgovore na ova i druga konkretna pitanja, kaže direktor ove agencije Vladimir Pejić, već „Vučić govori o rezultatima svoje vlade, a opozicija ih osporava”.
„Zato nismo čuli nikakve konkretne programe, ideje ili kako rešiti ključne probleme u Srbiji. Političari malo pominju bilo koje teme i više se bave uzajamnim komentarisanjem spotova, izjava, tvitova i nekih postupaka. Jednostavno, oni pokušavaju građanima da nacrtaju šta se dešava umesto da im ostave da sami zaključe neke stvari”, smatra Pejić.
Vladimir Pejić kaže da bi svi kandidati morali da zauzmu stavove na sva ključna i goruća pitanja od značaja za zemlju: od odnosa prema EU i Briselskom sporazumu, preko MMF-a, do najave revizije tužbe BiH protiv Srbije i položaja Srba u regionu.
„Čak i ako nešto od toga nije posao predsednika, mnogi u ovdašnjim kampanjama daju obećanja koja takođe nisu u skladu s funkcijom šefa države, pa zašto ne bi onda pričali o ovim konkretnim temama”, kaže Pejić, zapažajući da sad „ispada da je Šešelj najjasniji u odgovorima na mnoga od ovih pitanja, a svi ostali su malo ovamo, malo tamo”.
U tom smislu, Bojan Klačar očekuje da bi Vuk Jeremić i Saša Janković mogli da zaigraju na neku od tema iz korpusa vladavine prava kao ključni adut u kampanji.
Ka„ko sad stvari stoje, tematika vladavine prava za njih će biti ono što je za Vučića bila tema korupcije. Što se Vučića tiče, očekujem da će on ići na državničku kampanju, promociju rezultata vlade i političke stabilnosti, i diskreditaciju drugih kandidata na različite načine. Ne očekujem da će aktuelni premijer izvući neku temu koju do sada nismo čuli. Jer, on nema potrebu da svoje lojalno biračko telo dodatno razmrda, već da ih drži u nekoj vrsti tenzije da mogu mnogo da izgube ako dođe do promene vlasti”, zaključuje Klačar.
