Прозивке уместо програма
Иако у кампањи највише говори о противљењу ЕУ и критикује Српску напредну странку, Бошко Обрадовић је нашао времена да понешто каже и о – екологији. Председнички кандидат Двери је пре десетак дана, обилазећи Врбас и Велики бачки канал, најавио тужбу против од„говорних због угрожавања живота и здравља грађана” у тој еколошкој црној тачки. Ипак, овакви усамљени иступи нису назнака да ће се овогодишњи претенденти на Андрићев венац интензивније позабавити и неким до сада маргинализованим темама о којима се није много чуло у досадашњим кампањама. Аналитичари су сагласни да би кандидати требало да говоре и о скрајнутим темама које можда и не спадају у уставна овлашћења шефа државе, али сматрају да то ни ове године неће бити случај. Јер, како каже Бојан Клачар из Цесида, за сада све указује да ће у изборној трци главне теме бити сами кандидати, односно њихове биографије, узајамне дискредитације и бављење појединим сегментима из њихове прошлости.
„Ипак, можда ће на ред поново доћи и неке теме које су биле у другом плану 2016. и 2014. године, кад се највише говорило о социјално-економским и коруптивним питањима. Ту пре свега мислим на однос према ЕУ и Русији, као и на Косово. Разлози за то су што у овој кампањи имамо десничарске кандидате Војислава Шешеља и Бошка Обрадовића, који не само да су евроскептици, већ и противници ЕУ”, сматра Клачар. Штавише, он додаје да ће и остали учесници изборне трке, хтели то или не, морати да се изјасне о овим темама.
„Јер, не само да ће се на поруке кандидата бирачима одразити ’брегзит’ и победа Доналда Трампа, већ и оно што се ове године може десити на изборима у Француској и Холандији. Штавише, ми ћемо ефекте холандске кампање имати и у нашим предизборним активностима, јер су код њих избори 15. марта”, каже Клачар.
Недавно истраживање агенције „Фактор плус” показало је да грађани од политичара највише очекују да се посвете економским проблемима, као што су животни стандард, незапосленост и отварање нових радних места. При врху листе су и теме попут корупције и организованог криминала, па и односа у региону. За сада, судећи по кампањи, кандидати не нуде одговоре на ова и друга конкретна питања, каже директор ове агенције Владимир Пејић, већ „Вучић говори о резултатима своје владе, а опозиција их оспорава”.
„Зато нисмо чули никакве конкретне програме, идеје или како решити кључне проблеме у Србији. Политичари мало помињу било које теме и више се баве узајамним коментарисањем спотова, изјава, твитова и неких поступака. Једноставно, они покушавају грађанима да нацртају шта се дешава уместо да им оставе да сами закључе неке ствари”, сматра Пејић.
Владимир Пејић каже да би сви кандидати морали да заузму ставове на сва кључна и горућа питања од значаја за земљу: од односа према ЕУ и Бриселском споразуму, преко ММФ-а, до најаве ревизије тужбе БиХ против Србије и положаја Срба у региону.
„Чак и ако нешто од тога није посао председника, многи у овдашњим кампањама дају обећања која такође нису у складу с функцијом шефа државе, па зашто не би онда причали о овим конкретним темама”, каже Пејић, запажајући да сад „испада да је Шешељ најјаснији у одговорима на многа од ових питања, а сви остали су мало овамо, мало тамо”.
У том смислу, Бојан Клачар очекује да би Вук Јеремић и Саша Јанковић могли да заиграју на неку од тема из корпуса владавине права као кључни адут у кампањи.
Ка„ко сад ствари стоје, тематика владавине права за њих ће бити оно што је за Вучића била тема корупције. Што се Вучића тиче, очекујем да ће он ићи на државничку кампању, промоцију резултата владе и политичке стабилности, и дискредитацију других кандидата на различите начине. Не очекујем да ће актуелни премијер извући неку тему коју до сада нисмо чули. Јер, он нема потребу да своје лојално бирачко тело додатно размрда, већ да их држи у некој врсти тензије да могу много да изгубе ако дође до промене власти”, закључује Клачар.
