Čuvanje časnog imena

Godišnjica nije okrugla, ali je značajna. RTV Studio B 1. aprila obeležava 38 godina postojanja na medijskom nebu.

Gde je sada ova TV stanica, koliko se odmaklo od početka, u kojoj meri je ispunjena društvena uloga i ciljevi sa kojima je pokrenuta, da bude servis građana glavnog grada. Koliko je bilo lutanja i promašaja, slave i slavlja, kada su i koliko dosegnuti vrhovi profesionalnog angažovanja. Šta je sa tehničkom opremom, koliko se ulaže u saradnike. Da li se odolevalo političkim i drugim pritiscima… Na sva pitanja nije moguće dati zaokružene odgovore, jer ih nema u poslu u kojem nijedan dan ne liči na prethodni, događaji se prepliću i sudaraju, a obaveze su dugoročne i nepredvidive. Osim toga, radi i konkurencija.

Možda program nije onoliko bogat koliko bi želeli Beograđani, ali je uravnotežen, bez većih omašaja u izboru serija i filmova, sa vidljivom namerom da se ispravno i sveobuhvatno razmatraju gradske teme i prati politički život. Veliki doprinos Studio B daje praćenju kulture, podsticanju umetnosti i osvetljavanju fenomena nastalih u prožimanju velegradskih tokova i svetskih trendova. Prolazeći kroz mnoga iskušenja, smene novinarskih generacija i političke mene, jedno je sigurno, Studio B je sačuvao svoje časno ime i poželimo mu da u tome istraje.

Da li će se vratiti rode – Pitanje nije bez smisla, jer je ponovo prekinuto prikazivanje serije „Vratiće se rode” na TV B 92, petkom uveče. To se svrstava u najapsurdniju kategoriju ponašanja – raditi protiv sebe. Od početka sve je pomalo labavo i nestalno, nikad se ne zna da li će i kad će biti sledeća epizoda. Da li „Rode” narušavaju, unutrašnji, produkcioni raskoli? Da li to ekipa ne postiže da uskladi ritam snimanja i emitovanja ili se iz drugih razloga opet kida priča, a Ekser i Švaba dremaju na perjanim jastucima u Barandi? A sve na štetu ugleda reditelja Gorana Gajića i same serije koju prate podsticajne i pohvalne ocene, kao i podrška probitačnog dela publike.

Istina, u poslednjih nekoliko epizoda bilo je primetno razvlačenje radnje, sužavanje kruga ličnosti na najneophodnije, samo da se ne bi stajalo u mestu, pa i skretanje toka glavne priče u epizodne, beznačajne rukavce, ali to nije bitno narušilo imidž moderne serije u kojoj se originalno, nekonvencionalno i – ubitačno realno sklapaju sličice o zemlji u kojoj se „gordo posrće”. I o ljudima koji ne mogu da raščiste sa prošlošću, ne snalaze se u sadašnjosti, a o budućnosti ne umeju da razmišljaju.

Traži se humor – Serija u kojoj ima najviše humora je španski porodični sitkom „Seranovi” na Studiju B. Svi junaci su pozitivni, dobronamerni, ali u želji da se nađu jedni drugima, da vole i da im istom merom bude uzvraćeno, prave pogrešne korake. Ali, ništa nije tako tragično da se ne bi moglo ispraviti. Glavne odlike „Seranovih” su lakoća i pitkost, a prepoznatljivost situacija čine ih bliskim i – smešnim širokom krugu gledalaca.

Ista TV stanica neguje i „Frejžera”, američku seriju u kojoj, takođe, ima duhovitih obrta, sa težnjom da se izvrgne podsmehu sitničavost i sujetno ponašanje. Pogotovo ako se te slabosti kriju u ličnosti psihijatra koji bi više nego drugi morao da bude svestan ljudskih mana, a sam gine na svakodnevnim iskušenjima. Ali, to je stara serija, baš kao i „Živeti u braku” na TV Foks, čiji humor prelazi u surovo obračunavanje sa porodičnim životom i u kojoj su svi likovi kreirani sa namerom da se dokaže kako su na ovom svetu u manjini oni koji bi prošli i najjednostavniji test inteligencije. Ko luta po kablovskoj mreži možda još nešto i pronađe…

Sa domaćim humorom, situacija je nepromenjena, odnosno nema sadržaja koji bi po svim produkcijskim kriterijumima mogli da dobiju odrednicu humorističkog programa, ako se ne računaju one (gledaocima dobro poznate) serije na kanalima TV Pink i RTS čije se humorne premise baziraju na iskvarenom, defektnom govoru.

Ima li od toga nešto gore? Ima. To je „Naša mala klinika” koju subotom uveče prikazuje TV B 92. To nije serija, to je budalisanje na nivou đačkog podmetanja šestara drugu u klupi. Ovde se nevaljalih učenika igraju lekari i pacijenti, portiri i medicinske sestre. Satira na zdravstvo je uvek dobrodošla, ali ove zbrzane epizode samo pobuđuju sažaljenje nad tužnom glumačkom sudbinom, kad se zbog honorara ne može reći ne, to je ispod časti profesije.