Obnavlja se petrovaradinsko podgrađe

Novi Sad – Kada starosedeoci Petrovaradina prelaze preko Dunava u Novi Sad, oni u šali kažu da idu u selo. Jer, prvo je postojao Petrovaradin, a tek onda su na levoj močvarnoj obali reke počeli da niču neki „novi sadovi”. Sav život tada se odvijao u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, gde su stanovnici dolazili kod trgovaca i zanatlija, obavljajući svakodnevne poslove. Danas je to uglavnom ruinirana barokna arhitektonska celina sa nekoliko desetina kuća i retkim lokalima, poznata kao Gradić.

Oštećene i otpale fasade Gradića tužno su lice celog Novog Sada, koji je u poslednje skoro dve decenije domaćin i brojnim turistima koji posećuju festival „Egzit” na tvrđavi. Osim par objekata u podgrađu koji su obnovljeni, kao što su kuća bana Jelačića, zgrada Magistrata i Beogradska kapija, većina ih je i dalje u lošem stanju.

Posle decenija velikih reči o potrebi da se Gradić obnovi, vlasti Novog Sada sada najavljuju početak sređivanja fasada, a posao predvodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Direktor zavoda Siniša Jokić kaže za „Politiku” da je republička vlada izdvojila 100 miliona dinara za prvu fazu projekta obnove fasada u Novom Sadu, radi očuvanja kulturnoistorijske baštine i pripreme grada za 2021. godinu, kada će grad biti evropska prestonica kulture, a da je gradonačelnik Miloš Vučević taj novac opredelio za podgrađe tvrđave.

U saglasnosti sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, pripremljen je akcioni plan za 45 objekata podgrađa. Plan revitalizacije podrazumeva, objašnjava, izdavanje konzervatorsko-restauratorskih uslova za obnovu fasada, oluka, fasadnih elemenata i dela krova koji štiti fasadu.    

„Sve što je bilo do zavoda, mi smo uradili. Projekti su gotovi, izvođači su spremni, pare su tu”, kaže Jokić. Po njegovim rečima, završene su sve javne nabavke koje su bile neophodne kao logistička podrška za početak sprovođenja plana, pripremljena je tehnička dokumentacija, tako da je sve spremno da budu objavljene javne nabavke za izvođače radova.

Preostalo je da se reše imovinskopravna pitanja, tj. da Skupština grada donese odluku po kojoj bi se obnova fasada tih zgrada, koje su većinom u privatnom vlasništvu, proglasila javnim interesom.

„Moramo imati osnov da državni novac opredeljujemo i u privatne kuće, koje su od javnog interesa za Novi Sad”, objašnjava Jokić.

Predviđeno je da obnova ide u četiri faze, a prva bi obuhvatila 12 objekata. Ako javna nabavka za izvođače radova bude objavljena tokom marta, postupak prođe bez žalbi i ne oduži se, skele bi mogle da budu postavljene u maju, očekuju u zavodu. U drugoj fazi radiće se 10, u trećoj – 12, četvrtoj – 11 kuća.

Počeće se od Beogradske ulice i zgrade Maltarnice u kojoj se nekada naplaćivala mostarina, komunalna taksa za korišćenje mosta i drumova.

„Maltarnica je prva kuća s desne strane kad se siđe s mosta, a iza je zgrada Šajkaškog bataljona. Idemo cik-cak, svaki objekat posebno, da ne bismo zakrčili saobraćaj”, dodaje.

U Beogradskoj ulici se nalazi i zgrada Arsenala, imovina vojske, ali se za sada još ne zna da li će i ona biti obnovljena novcem koji je Novi Sad dobio za fasade u podgrađu. „To će biti stvar dogovora vlade Srbije, vojske i grada”, napominje naš sagovornik, navodeći da je ta zgrada velika i zahteva ogromna sredstva.

„Prvi put je Novi Sad u svojoj istoriji evropska prestonica kulture i prvi put smo od Vlade Srbije dobili takva sredstva za integralni pristup rešavanju problema, tako da svi učimo na ovoj poziciji, pa treba biti strpljiv, elastičan i razumljiv”, ističe direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Osim 100 miliona dinara za podgrađe, kaže da je predviđeno još 200 miliona iz republičkog budžeta za saniranje fasada u istorijskom jezgru Novog Sada, za koje će takođe biti napravljen akcioni plan.