Обнавља се петроварадинско подграђе

Нови Сад – Када староседеоци Петроварадина прелазе преко Дунава у Нови Сад, они у шали кажу да иду у село. Јер, прво је постојао Петроварадин, а тек онда су на левој мочварној обали реке почели да ничу неки „нови садови”. Сав живот тада се одвијао у подграђу Петроварадинске тврђаве, где су становници долазили код трговаца и занатлија, обављајући свакодневне послове. Данас је то углавном руинирана барокна архитектонска целина са неколико десетина кућа и ретким локалима, позната као Градић.

Оштећене и отпале фасаде Градића тужно су лице целог Новог Сада, који је у последње скоро две деценије домаћин и бројним туристима који посећују фестивал „Егзит” на тврђави. Осим пар објеката у подграђу који су обновљени, као што су кућа бана Јелачића, зграда Магистрата и Београдска капија, већина их је и даље у лошем стању.

После деценија великих речи о потреби да се Градић обнови, власти Новог Сада сада најављују почетак сређивања фасада, а посао предводи градски Завод за заштиту споменика културе. Директор завода Синиша Јокић каже за „Политику” да је републичка влада издвојила 100 милиона динара за прву фазу пројекта обнове фасада у Новом Саду, ради очувања културноисторијске баштине и припреме града за 2021. годину, када ће град бити европска престоница културе, а да је градоначелник Милош Вучевић тај новац определио за подграђе тврђаве.

У сагласности са Републичким заводом за заштиту споменика културе, припремљен је акциони план за 45 објеката подграђа. План ревитализације подразумева, објашњава, издавање конзерваторско-рестаураторских услова за обнову фасада, олука, фасадних елемената и дела крова који штити фасаду.    

„Све што је било до завода, ми смо урадили. Пројекти су готови, извођачи су спремни, паре су ту”, каже Јокић. По његовим речима, завршене су све јавне набавке које су биле неопходне као логистичка подршка за почетак спровођења плана, припремљена је техничка документација, тако да је све спремно да буду објављене јавне набавке за извођаче радова.

Преостало је да се реше имовинскоправна питања, тј. да Скупштина града донесе одлуку по којој би се обнова фасада тих зграда, које су већином у приватном власништву, прогласила јавним интересом.

„Морамо имати основ да државни новац опредељујемо и у приватне куће, које су од јавног интереса за Нови Сад”, објашњава Јокић.

Предвиђено је да обнова иде у четири фазе, а прва би обухватила 12 објеката. Ако јавна набавка за извођаче радова буде објављена током марта, поступак прође без жалби и не одужи се, скеле би могле да буду постављене у мају, очекују у заводу. У другој фази радиће се 10, у трећој – 12, четвртој – 11 кућа.

Почеће се од Београдске улице и зграде Малтарнице у којој се некада наплаћивала мостарина, комунална такса за коришћење моста и друмова.

„Малтарница је прва кућа с десне стране кад се сиђе с моста, а иза је зграда Шајкашког батаљона. Идемо цик-цак, сваки објекат посебно, да не бисмо закрчили саобраћај”, додаје.

У Београдској улици се налази и зграда Арсенала, имовина војске, али се за сада још не зна да ли ће и она бити обновљена новцем који је Нови Сад добио за фасаде у подграђу. „То ће бити ствар договора владе Србије, војске и града”, напомиње наш саговорник, наводећи да је та зграда велика и захтева огромна средства.

„Први пут је Нови Сад у својој историји европска престоница културе и први пут смо од Владе Србије добили таква средства за интегрални приступ решавању проблема, тако да сви учимо на овој позицији, па треба бити стрпљив, еластичан и разумљив”, истиче директор Завода за заштиту споменика културе.

Осим 100 милиона динара за подграђе, каже да је предвиђено још 200 милиона из републичког буџета за санирање фасада у историјском језгру Новог Сада, за које ће такође бити направљен акциони план.