Na dijalizi 4.548 bubrežnih bolesnika

U Srbiji na hemodijalizu odlazi 4.548 bolesnika, na peritonealnoj dijalizi, u kućnim uslovima, što je inače svetski trend, nalazi se 479 osoba. Sa transplantiranim bubregom živi 831.

Ovo su najsvežiji podaci o lečenju dijalizama i transplantacijama u Srbiji, koje za „Politiku” navodi prof. dr Nada Dimković, predsednica Republičke stručne komisije za nefrologiju i urologiju, povodom Svetskog dana bubrega koji se obeležava svakog drugog četvrtka u martu.

Tako u Srbiji 5.858 bolesnika kojima ne rade bubrezi žive zahvaljujući jednoj od ove tri metode.

– Srbija ima hemodijalizu koje ne može da se postidi. U ovoj oblasti medicine uspeli smo da napravimo i sprovedemo u delo standardizaciju u lečenju. To znači da jednak medicinski standard imaju pacijenti u malom centru na jugu Srbije, na primer u Žagubici kao i oni u kliničkim centrima. Nevezano u kom kraju Srbije bolesnik živi i da li se dijalizira u domu zdravlja ili u zdravstvenoj ustanovi najvišeg ranga, država je omogućila jednak standard u lečenju, kada su u pitanju aparati za dijalizu i dijalizni materijal – naglašava doktorka Dimković.

Ona primećuje da bi svima bilo još bolje kada bi se uredile prostorije u koje pacijenti odlaze na dijalizu, makar okrečili plafoni i popravili podovi, kao i kada bi bilo više medicinskih sestra, spremačica, vozila za prevoz bolesnika...

Dr Dimković veruje da kao što su širom Srbije opremljene angio sale, u kojima je moguće hitno ugraditi stent kada se dogodi infarkt, sličnu akciju u 2017. zaslužuju i bubrežni bolesnici: rekonstrukciju centara za dijalizu, jer u njima neki bolesnici provedu ceo svoj život dolazeći tri puta nedeljno na dijalizu, a za stent je dovoljan jedan boravak u zdravstvenoj ustanovi.

Ona kao dobar potez ocenjuje i uvođenje treće smene za dijaliziranje u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović” u Beogradu, što je omogućilo da mnogi pacijenti budu preraspodeljeni u ovu ustanovu, pa zbog dijaliziranja ne moraju putovati sa jednog kraja grada na drugi.

Međutim, doktorka Dimković kaže da svetski podaci govore da svaki 10. stanovnik ima neku formu bubrežne bolesti, koja je neprepoznata i često nelečena.

– Slično kao kod dijabetesa i bubrežne bolesti nisu praćene upadljivim simptomima i često se otkrivaju kad su već nastale posledice nelečenja. Sve je to bilo drugačije kada smo u Srbiji imali obavezne sistematske preglede – objašnjava dr Dimković, načelnik odeljenja nefrologije Kliničko bolničkog centra „Zvezdara ”.

Zato je njena poruka da je dovoljno da svako jednom godišnje uradi laboratorijsku analizu krvi, mokraće i vrednosti šećera u krvi. Kaže kako je to mali izdatak i za pojedinca i za državu, a velika korist. Specijalisti za bubrežne bolesti, nalaz koji pokazuje povećanje belančevina u mokraći, kao i prisustvo eritrocita i leukocita (crvenih i belih krvnih zrnaca”) dovoljan je za početno utvrđivanje problema u radu bubrega.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je „Bubrezi i gojaznost”, kojim se skreće pažnja da je debljina potencijalni faktor rizika za razvoj bolesti bubrega.

– Veza između gojaznosti i bolesti bubrega je često zapostavljena, a veoma je važna: niko ne voli da radi za dvoje, a kod gojaznih osoba posao bubreg je upravo takav – udvostručen. Zbog preteranog rada bubrega nastaje tačno određena forma jednog hroničnog bubrežnog oboljenja. Ako se gojaznost još udruži i sa pušenjem, posledice po rad bubrega su još teže. Dokazano je da pušenje dovodi do sužavanja krvnih sudova bubrega, što dovodi do ishemije bubrega – upozorava dr Nada Dimković.