На дијализи 4.548 бубрежних болесника

У Србији на хемодијализу одлази 4.548 болесника, на перитонеалној дијализи, у кућним условима, што је иначе светски тренд, налази се 479 особа. Са трансплантираним бубрегом живи 831.

Ово су најсвежији подаци о лечењу дијализама и трансплантацијама у Србији, које за „Политику” наводи проф. др Нада Димковић, председница Републичке стручне комисије за нефрологију и урологију, поводом Светског дана бубрега који се обележава сваког другог четвртка у марту.

Тако у Србији 5.858 болесника којима не раде бубрези живе захваљујући једној од ове три методе.

– Србија има хемодијализу које не може да се постиди. У овој области медицине успели смо да направимо и спроведемо у дело стандардизацију у лечењу. То значи да једнак медицински стандард имају пацијенти у малом центру на југу Србије, на пример у Жагубици као и они у клиничким центрима. Невезано у ком крају Србије болесник живи и да ли се дијализира у дому здравља или у здравственој установи највишег ранга, држава је омогућила једнак стандард у лечењу, када су у питању апарати за дијализу и дијализни материјал – наглашава докторка Димковић.

Она примећује да би свима било још боље када би се уредиле просторије у које пацијенти одлазе на дијализу, макар окречили плафони и поправили подови, као и када би било више медицинских сестра, спремачица, возила за превоз болесника...

Др Димковић верује да као што су широм Србије опремљене ангио сале, у којима је могуће хитно уградити стент када се догоди инфаркт, сличну акцију у 2017. заслужују и бубрежни болесници: реконструкцију центара за дијализу, јер у њима неки болесници проведу цео свој живот долазећи три пута недељно на дијализу, а за стент је довољан један боравак у здравственој установи.

Она као добар потез оцењује и увођење треће смене за дијализирање у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић” у Београду, што је омогућило да многи пацијенти буду прерасподељени у ову установу, па због дијализирања не морају путовати са једног краја града на други.

Међутим, докторка Димковић каже да светски подаци говоре да сваки 10. становник има неку форму бубрежне болести, која је непрепозната и често нелечена.

– Слично као код дијабетеса и бубрежне болести нису праћене упадљивим симптомима и често се откривају кад су већ настале последице нелечења. Све је то било другачије када смо у Србији имали обавезне систематске прегледе – објашњава др Димковић, начелник одељења нефрологије Клиничко болничког центра „Звездара ”.

Зато је њена порука да је довољно да свако једном годишње уради лабораторијску анализу крви, мокраће и вредности шећера у крви. Каже како је то мали издатак и за појединца и за државу, а велика корист. Специјалисти за бубрежне болести, налаз који показује повећање беланчевина у мокраћи, као и присуство еритроцита и леукоцита (црвених и белих крвних зрнаца”) довољан је за почетно утврђивање проблема у раду бубрега.

Слоган овогодишњег Светског дана бубрега је „Бубрези и гојазност”, којим се скреће пажња да је дебљина потенцијални фактор ризика за развој болести бубрега.

– Веза између гојазности и болести бубрега је често запостављена, а веома је важна: нико не воли да ради за двоје, а код гојазних особа посао бубрег је управо такав – удвостручен. Због претераног рада бубрега настаје тачно одређена форма једног хроничног бубрежног обољења. Ако се гојазност још удружи и са пушењем, последице по рад бубрега су још теже. Доказано је да пушење доводи до сужавања крвних судова бубрега, што доводи до исхемије бубрега – упозорава др Нада Димковић.