Auto-put bi vratio život na Pešter

Novi Pazar – Dok povremeno slušaju vesti o tome kako napreduje gradnja Koridora 11, žitelji pešterskih sela se raduju, ali i pomalo strepe.

Raduju se prolasku saobraćajnice preko visoravni, kako je i obećano, ali i strepe da je političari ne usmere drugom, zlatiborskom trasom, a oni i dalje ostanu u bespuću.

Inženjer putarstva Izet Ljajić je 45 godina radnog veka proveo kao direktor novopazarskog preduzeća „Novi Pazar-put”, a sada je član Upravnog odbora Društva za puteve Srbije i Inženjerske akademije Srbije. Iz iskustva i znanja proizlazi samo jedan zaključak – trasa auto-puta bi morala da ide „istočnom trasom 1”, od Požege preko Arilja i Ivanjice, pa preko Golije i Pešteri do Boljara, gde bi se spojio s crnogorskim delom ove saobraćajnice.

Zalažući se za tu varijantu, Ljajić se i sada, kao i sve vreme dok je radio, rukovodi geslom starih Rimljana da je put život („vija vita”). Seća se kada je počeo da radi pre četiri i po decenije, asfalta je bilo samo na pojedinim magistralnim putevima, regionalni su bili pod tucanikom, neki i neprosečeni. Godišnje analize su pokazivale blagi napredak, koji je daleko zaostajao za republičkim prosekom. Nerazvijene opštine Novi Pazar, Sjenica i Tutin imale su i nerazvijenu putnu mrežu.

Takvi putevi, obično na nadmorskoj visini između 500 pa čak do 1.700 metara bili su i jedina veza između gradova i sela u brdsko-planinskom području. – Sećam se vremena kada smo puteve čistili lopatama, volujskim i konjskim zapregama sa „vozama”, kasnije kamionima-duplacima – priča Izet Ljajić. Seća se i napora da se putevi, makar ti kojih je bilo, održavaju prohodnim i na surovoj pešterskoj zimi na minus 40 stepeni i kroz snežne smetove od po dva metra. Sve to je, kaže, putare teralo da se usavršavaju i što bolje opremaju, pa je danas, dodaje, ponosan na to što novopazarski putari savladavaju sve prepreke na Pešterskoj visoravni.

Ipak, Ljajića ljuti što se ne nalaze mogućnosti da se ionako retka mreža puteva ne rekonstruiše brže i bolje. Na magistralnom putu od Novog Pazara preko Sjenice do Aljinovića od 66 kilometara pre deset godina rekonstruisano je samo 14 kilometara. Na odavno za popravku zrelom putu Novi Pazar – Tutin, od 28 kilometara rekonstruisano je svega 3,5 kilometara, a od obilaznice oko Novog Pazara duge 5,5 kilometara urađeno je svega kilometar i po, pa i sada teretna vozila u tranzitu prolaze uskim gradskim ulicama. – Navodno se očekivao obećani kredit od Turske, dolazile su ekipe iz te zemlje. Osmatrale teren i – ništa. Tvrdim da je sve to bila farsa na koju je utrošeno sedam godina, a ništa se nije radilo – kaže Ljajić i podseća da je preduzeće na čijem čelu je doskoro bio o svemu obaveštavalo sve nadležne, od opština do Republike.

I baš zbog takvog stanja Izet Ljajić kaže da ne bi trebalo da postoji dilema kojom trasom da se gradi Koridor 11.

Saobraćajni institut CIP je uradio generalni projekat, Republička reviziona komisija se opredelila za varijantu „Istok 1” i ta trasa je ušla i u prostorni plan Srbije. Prema podacima iz projektne dokumentacije, na koju se Ljajić poziva, ova trasa je kraća 40 kilometara i jeftinija oko 800 miliona evra od zapadne trase, za koju sve glasnije lobiraju iz Užica, Nove Varoši, Prijepolja i Priboja.

Dakle, po zvaničnim dokumentima, trasa auto-puta preko Pešteri je nesporna. Ali, sve glasnije zagovaranje „zlatiborske trase” preti da bi „užički lobi” mogao da preusmeri auto-put. Zato Ljajić smatra da bi trebalo da se organizuje okrugli sto kako bi projektanti rekli svoje, a valjalo bi da se pozovu i predstavnici svih opština – Novog Pazara, Užica, Tutina, Sjenice, Ivanjice, Požege, Arilja, Prijepolja i Priboja, kao i Ministarstva saobraćaja i „Puteva Srbije”.

Putar sa iskustvom smatra da ova deonica auto-puta preko Pešteri nije značajna samo zbog njene isplativosti i bržeg saobraćaja od Beograda do Jadrana, nego i da bi čitav ovaj, decenijama zapostavljan, izvukla iz bespuća i vratila mu život. U selu Boljaru na granici s Crnom Gorom, dokle treba da stigne auto-put, ostalo je svega sedam duša.