Ауто-пут би вратио живот на Пештер

Нови Пазар – Док повремено слушају вести о томе како напредује градња Коридорa 11, житељи пештерских села се радују, али и помало стрепе.

Радују се проласку саобраћајнице преко висоравни, како је и обећано, али и стрепе да је политичари не усмере другом, златиборском трасом, а они и даље остану у беспућу.

Инжењер путарства Изет Љајић је 45 година радног века провео као директор новопазарског предузећа „Нови Пазар-пут”, а сада је члан Управног одбора Друштва за путеве Србије и Инжењерске академије Србије. Из искуства и знања произлази само један закључак – траса ауто-пута би морала да иде „источном трасом 1”, од Пожеге преко Ариља и Ивањице, па преко Голије и Пештери до Бољара, где би се спојио с црногорским делом ове саобраћајнице.

Залажући се за ту варијанту, Љајић се и сада, као и све време док је радио, руководи геслом старих Римљана да је пут живот („вија вита”). Сећа се када је почео да ради пре четири и по деценије, асфалта је било само на појединим магистралним путевима, регионални су били под туцаником, неки и непросечени. Годишње анализе су показивале благи напредак, који је далеко заостајао за републичким просеком. Неразвијене општине Нови Пазар, Сјеница и Тутин имале су и неразвијену путну мрежу.

Такви путеви, обично на надморској висини између 500 па чак до 1.700 метара били су и једина веза између градова и села у брдско-планинском подручју. – Сећам се времена када смо путеве чистили лопатама, волујским и коњским запрегама са „возама”, касније камионима-дуплацима – прича Изет Љајић. Сећа се и напора да се путеви, макар ти којих је било, одржавају проходним и на суровој пештерској зими на минус 40 степени и кроз снежне сметове од по два метра. Све то је, каже, путаре терало да се усавршавају и што боље опремају, па је данас, додаје, поносан на то што новопазарски путари савладавају све препреке на Пештерској висоравни.

Ипак, Љајића љути што се не налазе могућности да се ионако ретка мрежа путева не реконструише брже и боље. На магистралном путу од Новог Пазара преко Сјенице до Аљиновића од 66 километара пре десет година реконструисано је само 14 километара. На одавно за поправку зрелом путу Нови Пазар – Тутин, од 28 километара реконструисано је свега 3,5 километара, а од обилазнице око Новог Пазара дуге 5,5 километара урађено је свега километар и по, па и сада теретна возила у транзиту пролазе уским градским улицама. – Наводно се очекивао обећани кредит од Турске, долазиле су екипе из те земље. Осматрале терен и – ништа. Тврдим да је све то била фарса на коју је утрошено седам година, а ништа се није радило – каже Љајић и подсећа да је предузеће на чијем челу је доскоро био о свему обавештавало све надлежне, од општина до Републике.

И баш због таквог стања Изет Љајић каже да не би требало да постоји дилема којом трасом да се гради Коридор 11.

Саобраћајни институт ЦИП је урадио генерални пројекат, Републичка ревизиона комисија се определила за варијанту „Исток 1” и та траса је ушла и у просторни план Србије. Према подацима из пројектне документације, на коју се Љајић позива, ова траса је краћа 40 километара и јефтинија око 800 милиона евра од западне трасе, за коју све гласније лобирају из Ужица, Нове Вароши, Пријепоља и Прибоја.

Дакле, по званичним документима, траса ауто-пута преко Пештери је неспорна. Али, све гласније заговарање „златиборске трасе” прети да би „ужички лоби” могао да преусмери ауто-пут. Зато Љајић сматра да би требало да се организује округли сто како би пројектанти рекли своје, а ваљало би да се позову и представници свих општина – Новог Пазара, Ужица, Тутина, Сјенице, Ивањице, Пожеге, Ариља, Пријепоља и Прибоја, као и Министарства саобраћаја и „Путева Србије”.

Путар са искуством сматра да ова деоница ауто-пута преко Пештери није значајна само због њене исплативости и бржег саобраћаја од Београда до Јадрана, него и да би читав овај, деценијама запостављан, извукла из беспућа и вратила му живот. У селу Бољару на граници с Црном Гором, докле треба да стигне ауто-пут, остало је свега седам душа.