Gubitaši se ne mogu reformisati preko noći

Kopaonik – Za svaku je pohvalu ono što je Srbija za dve godine uradila fiskalnom konsolidacijom kojom je manjak u državnoj kasi, sa skoro sedam, smanjen na manje od dva odsto. Ovako Elen Goldstin, regionalna direktorka Svetske banke za zapadni Balkan, počinje razgovor za „Politiku”.

Rešen je problem više od 300 preduzeća u vlasništvu države kroz različite metode, uključujući i stečajne postupke, dodaje.

Sledeću rečenicu, ipak, počinje sa „ali”, što opet znači da je još rano za slavlje i šampanjac. I dalje su neki fiskalni rizici prisutni u kompanijama koje zovemo strateškim preduzećima, nastavlja Goldstinova.

– To pitanje mora da se reši veoma brzo, jer takve kompanije stvaraju velike fiskalne obaveze za državu i budžet. Ako se krene s rešavanjem tog nasleđa to će omogućiti razvijanje potencijala privatnog sektora.

Kako to da dve godine od primene programa i dalje govorimo o reformi javnih preduzeća?

Reforme koje se sprovode treba da promene strukturu srpske ekonomije. Programom je i bilo predviđeno da će se pitanje državnih kompanija rešavati na srednji rok i po etapama. To nije problem koji može da se reši preko noći.

Zašto je politički bilo jednostavnije smanjiti plate i penzije nego reformisati državna preduzeća?

Čini mi se i da je to pitanje osetljivo, jer te kompanije, pre svega, imaju predistoriju. Smatraju se nekom vrstom porodične srebrnine koja je važna za imidž Srbije. U realnosti, one zapravo ne doprinose privrednom rastu. Njihov doprinos bruto domaćem proizvodu (BDP) je svega jedan odsto. Reč je o 600 kompanija u kojima radi 100.000 ljudi. Te firme, s druge strane, zapravo proizvode gubitke i isporučuju veliki trošak budžetu. Sav taj novac mogao bi pametnije da se iskoristi. Tim sredstvima moglo bi da se unapredi obrazovanje ili zdravstveni sistem, na primer. Morate sebi da postavite pitanje šta vam je važnije: da li da čuvate preduzeća koja nemaju vrednost za srpsku ekonomiju ili da oslobodite resurse i preusmerite ih u nešto drugo. Srbija mora da ostane na kursu reformi i da nastavi da realizuje posebno one reforme koje se tiču nasleđa još iz vremena Jugoslavije. A to je jedan dominantan državni sektor koji mora da bude manji, racionalniji i efikasniji. Da bi privatni sektor mogao više da doprinese srpskoj ekonomiji, usluge državnog sektora moraju da budu bolje i kvalitetnije.

Učestvujući na „Kopaonik biznis forumu”, rekli ste da su te kompanije prepreka za rast, ali i da neke od njih imaju potencijala...

Istina je i jedno i drugo. Istorijski posmatrano, uloga države u prošlosti je ovde bila dominantna. I bivša Jugoslavija imala je glomaznu administraciju i veliki javni sektor. To je senka koja pada preko aktivnosti privatnog sektora, razara mogućnost za investiranje, urušava tržište rada. To zaista stvara prepreke i barijere privredi. Ipak, neka od državnih preduzeća imaju neverovatne potencijale, poput EPS-a ili preduzeća „Srbija kargo”, koje posluje u okviru „Železnica Srbije”. Te kompanije mogu da posluju profitabilno, ali je neophodno da prethodno konsoliduju svoje finansije. Kroz taj proces one upravo prolaze. To znači poslovanje po tržišnim uslovima, nastavljanje s programom smanjenja broja zaposlenih i povećanja investicija, ali je neophodno i da se prekine s praksom tolerisanja dugova neplatišama. To predstavlja veliki problem za kompanije kao što su EPS ili „Srbijagas”.

Da li je i za vas, kao i za Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, EPS najgori primer kad je o reformama reč?

EPS je započeo veoma važan proces fiskalne konsolidacije. Posle poplava koje su se dogodile 2014. godine u EPS-u je počelo da se postavlja pitanje neophodnosti reformi. Ubeđeni smo da je EPS proces reformi shvatio ozbiljno i da će se taj posao ubrzati u narednom periodu. Naročito kad je reč o smanjenju broja zaposlenih i povećanju investicija, politici tarifa i finansijskoj disciplini. Oni moraju da nauče da kažu „ne” drugim državnim kompanija koje ne plaćaju struju.

Dok ste za govornicom isticali koliko je važna reforma javnih preduzeća, s vaše leve strane bila su ispisana imena sponzora foruma. EPS je jedan od njih. Da li je to efikasan način trošenja sredstava?

Za EPS postoje mnogo veći problemi od toga da li je ili nije sponzor „Kopaonik biznis foruma”. Neke od njih već sam spomenula i to je ono čime rukovodstvo ove kompanije treba da se bavi. Važno je da i vlada sada očekuje rezultate kada je o reformisanju ove kompanije reč i da želi da vidi EPS kao modernu i produktivnu kompaniju.

Rekli ste da su Srbiji neophodne stope rasta od oko šest odsto. To znači bruto domaći proizvod svake godine treba da uvećamo za najmanje dve milijarde evra. To zvuči kao nemoguća misija?

Zašto bi za vas bila nemoguća misija nešto što ste već radili u prošlosti. Srpska ekonomija je pre krize rasla po stopi od šest odsto godišnje. Ne vidim zašto bi to sada bilo nemoguće. Kao što već znate, zahvaljujući naporima u sprovođenju reformi ekonomski rast u Srbiji se povećava. Raste i stopa zaposlenosti. Stopa ekonomske aktivnosti kreće se od dva prema tri odsto. Mi bismo voleli da do 2020. godine u Srbiji vidimo i stope rasta od četiri odsto. Da bi vaša zemlja dostigla Evropsku uniju potrebne su vam stope rasta od šest odsto. Vama je neophodna efikasna državna uprava. To je ključ konkurentne ekonomije. S druge strane, treba kreirati i uslove za razvoj privatnog sektora i usredsrediti se na poboljšanje poslovnog okruženja. To je ono što ulagači vide. Kad povećate poverenje investitora, to posledično utiče na rast zapošljavanja, a samim tim i na privredni rast.

Ali, ko će doneti taj rast? Hoće li to možda učiniti kineski ili neki drugi investitori u situaciji kad Evropa još ima svoje probleme?

Suština pitanja koje postavljate jeste kako srpska ekonomija može da raste brzo, ako evropska privreda raste sporo. U prethodne četiri godine bili smo svedoci rasta srpskog izvoza. I to može da bude odgovor na ovo pitanje. Udeo izvoza u bruto domaćem proizvodu u tom periodu povećao se s 25 na 35 odsto. To je veoma važan pokazatelj, jer govori o tome kako su mnoge firme povećale svoje poslovanje. Ekonomije Balkana, uključujući i srpsku, koja je najveća privreda ovog regiona, male su ako se upoređuju s globalnim tržištem. Ali čak i mali prodor na evropsko i globalno tržište može da donese veliki doprinos rastu srpskog BDP-a. Zapadni Balkan je, na primer, učetvorostručio svoj izvoz u Evropu poslednjih godina, a posmatrano iz ugla Evropske unije, to je veoma mali iznos koji su platili njihovi uvoznici. Evropska privreda ne mora da raste brzo da bi srpski BDP rastao brže. Ako imate dobro poslovno okruženje za investitore, ako promovišete izvoz, ako je to praćeno modernom državom i efikasnom upravom, ako privatni sektor može da se razvija, onda ćemo biti svedoci i velikih stopa privrednog rasta.

I ova godina u Srbiji je predizborna. Čini se da se ekonomisti, zbog globalne neizvesnosti, više boje ishoda izbornih procesa u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji nego kod nas...

Sve zemlje na svetu gledaju globalnu situaciju i promatraju globalne rizike. Eksterne faktore nikad ne treba zanemariti, jer imaju veliki uticaj na privredni rast. Naravno da sve što se dešava u svetu utiče i na Srbiju. Ali, vi pre svega treba da uradite ono što je do vas kako bi privreda rasla po većim stopama. Možda će se globalne okolnosti i promeniti, ali se neće promeniti neophodnost da se ove reforme sprovedu. Svi znamo šta je neophodno da se uradi u Srbiji da bi privreda rasla brže. Vi ne možete kontrolisati šta će se dešavati van Srbije, ali možete ono što se dešava u zemlji. Čula sam ovde kako mnogi ekonomisti govore o raznim zamkama, pa je tako ocenjeno da je Srbija upala u tranzicionu zamku, na primer. Ja to tako ne vidim. Nisu to zamke, već izbori. Ako želite da idete u drugom pravcu, onda morate i da donesete drugačije odluke. Treba se osloboditi nasleđa iz prošlosti po kome država ima dominantnu ulogu u privredi, što razara aktivnosti privatnog sektora i ne doprinosi rastu. Država treba da obezbedi moderne usluge građanima Srbije. Oni to od državne uprave i očekuju. Efikasan javni aparat tako neće biti prepreka ekonomskom rastu.