Diploma poželjna i za parlament

Republička izborna komisija proglasila je do sada četiri izborne liste za predstojeće parlamentarne izbore – koalicione liste Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, te liste Srpske radikalne stranke i Liberalno demokratske partije, a svima im je zajedničko to što su među kandidatima za poslanike najzastupljeniji visokoobrazovani kadrovi, kao i to što su gotovo svi kandidovali onoliko žena koliko su po zakonu obavezni, dakle 75. Malo više dama, 78, kandidovano je na listi DSS-NS-a. DS, za sada, ima najstarijeg kandidata, Dragoljuba Mićunovića (1930), a DSS najmlađeg, Katarinu Mitić (1987).

Što se tiče starosne strukture, sve izborne liste su prilično ujednačene, a može se zapaziti da je najviše onih u „srednjim godinama”. Za razliku od nekih ranijih godina kada su stranke skoro po pravilu uz imena kandidata navodile i njihove nadimke, sada toga nema. Umesto nadimaka, stranke su se, takav utisak se stiče, nadmetale ko će više kandidata imati sa doktorskom, magistarskom i sličnim titulama, pa je za navođenje titula, ponegde, „otišlo” više prostora nego na ime kandidata.

Od do sada proglašenih lista, samo je LDP Čedomira Jovanovića kandidovala zemljoradnike i to dva. LDP lane nije imao zemljoradnike na listi, bilo ih je na listama G17 plus i DSS-NS, ali se na kandidovanju sve i završilo – nijedan zemljoradnik nije seo u poslaničku klupu. I na listi LDP-a, kao i na svim ostalim, međutim, ima dosta kandidata sa diplomom Poljoprivrednog fakulteta. Međutim, jedan od najboljih zastupnika interesa „individualnih poljoprivrednih proizvođača” u srpskom parlamentu nije imao fakultetsku diplomu, ali je, u prvom postpetooktobarskom skupštinskom sazivu predložio, kako su se tada svi složili, odličan zakon o proglašenju sirka za elementarnu nepogodu. Bio je to Lazar Marjanski (SRS). Zakon, međutim, nije usvojen sa obrazloženjem da sirak jeste veliki problem, ali da nije jedina korovska biljka koja zemljoradnicima stvara velike probleme. Marjanskog sada nema na listi SRS, kao što ni na listi DSS-NS-a, nema čuvenog „sajber seljaka” Zorana Tanasijevića.

Prednjače inženjeri

Na listi „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, kao što smo pomenuli, najstariji kandidat je Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS-a, a najmlađa je Jadranka Jovišić (1986). Na ovoj listi su sada i kandidati G17 plus, stranke koja je na prošlogodišnjim izborima imala najmlađeg kandidata, gimnazijalku Ivanu Maćić iz Dljina. Nje sada nema na listi. Što se starosne strukture tiče, najviše kandidata je rođeno u periodu od 1961. do 1970. godine – 106. Onih najstarijih, koji imaju između 58 i 68 godina je dvadeset, 70 je rođeno od 1951. do 1960, 44 između 1971. i 1980, a osam od 1981. do 1985. godine. Na ovoj listi najzastupljeniji su inženjeri, ima ih 48, a slede ih ekonomisti, pravnici, lekari i profesori. Ima i književnika, politikologa, poneki radnik, diplomiranih fizičara, jedan magistar istorijskih nauka... Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić je jedini kome u rubrici „zanimanje” piše – magistar političke administracije, a Aleksandra Jerkov (LSV) je jedini magistar evropskih nauka.

Demokratska stranka je kandidovala i dvoje vrlo poznatih glumaca, kojih nije bilo na prošlogodišnjoj listi – Vojislava Brajovića, aktuelnog ministra kulture, i Đurđiju Cvetić. DS je kandidovao i našu poznatu kompozitorku Ivanu Stefanović.

(/slika2)U kvoti G17 plus među kandidatima nema glumca Aleksandra Lazarevića koji je u dva mandata bio poslanik ove stranke u Narodnoj skupštini Srbije, a razlog je njegovo prijavljivanje za naknadu po osnovu odvojenog života. Lazarević je ovu naknadu tražio i dobio zbog odvojenog života od roditelja, iako je već u srednjim godinama, a G17 plus ga je kaznio izostavljanjem sa liste. Za razliku od Lazarevića, među kandidatima G17 plus je ponovo reditelj Nebojša Bradić, ali ne i njegov kolega Goran Paskaljević, koji je lane bio kandidovan i najavio da će se baviti pitanjem zaštite životinja, ali ipak nije seo u poslaničku klupu.

Ove godine G17 plus je kandidovao i jednog oficira, Vidoja Petrovića, a na listu se vratio Predrag Marković, izdavač, bivši predsednik Narodne skupštine Srbije i počasni predsednik G17 plus, koji prošle godine po sopstvenoj želji nije bio kandidovan. Demokratska stranka je kandidovala Natašu Vučković, ćerku Slobodana Vučkovića, jednog od sedam poslanika DS-a iz prvog višestranačkog saziva srpskog parlamenta. Ova lista je zanimljiva i po tome što su se na njoj našli zajedno bivši i sadašnji potpredsednici Srpskog pokreta obnove, ali na osnovu kandidature različitih stranaka. Vlajka Senića i Veroljuba Stevanovića kandidovao je G17 plus, dok su Sanja Čeković, Srđan Srećković i Mirko Čikiriz i dalje kandidati SPO-a, zajedno sa liderom stranke Vukom Draškovićem.

Na listi Liberalno demokratske partije najstariji kandidat je, kao i za prošlogodišnje izbore, Vesna Pešić (1940), a najmlađi Nina Živanović (1986), student psihologije. Nađa Higl (1987), koja je na prošlogodišnjoj listi bila najmlađa, sada nije među kandidatima. Nema ni profesora dr Marijane Pajvančić.

LDP-ova lista je, što se starosne strukture tiče, prilično ujednačena, kao i prošle godine. Ipak, najviše kandidata, njih 79, rođeno je u periodu od 1961. do 1970, dok je 75 kandidata rođeno između 1971. i 1980. Ovo je lista na kojoj u odnosu na druge ima najviše kandidata rođenih u periodu od 1981. do 1985, njih 30. I što se tiče zastupljenosti po zanimanjima, nema preovlađujućeg. Ima ekonomista, lekara, profesora, pravnika, kuvara, konobara, inženjera, muzičara, arheologa, ali je tu i domaćica Veronika Repecki. I LDP ima na listi glumicu. To je, kao i lane, Olivera Ježina. Na listi su i dve slikarke, Biljana Cincarević i Biljan Grbić, reditelj Milutin Petrović, pijanista Dejan Sinadinović i producent Marko Maršićević.

Doktori nauka i kod radikala

Najviše promena u odnosu na prvo učešće na parlamentarnim izborima, 1992. godine, primetno je na listi Srpske radikalne stranke. Na primer, 1992. godine je vrlo malo kandidata imalo visoko obrazovanje. Sada je ta slika drastično promenjena, pa na sadašnjoj listi SRS-a, kao i na ostalim, ima dosta kandidata kojima je titula duža nego ime i prezime. Najstariji na ovoj listi je, kao i prošle godine, književnik Brana Crnčević (1933), a najmlađa je Slavica Lađević (1986). Kod radikala su najzastupljeniji kandidati rođeni u periodu od 1951. do 1960. godine, njih je 85. Slede oni rođeni u periodu od 1961. do 1970. i njih je 72. Onih rođenih u periodu od 1981. do 1985. ima devetoro. Radikali su na svojoj listi kandidovali najviše inženjera – 34, slede ih pravnici, lekari i ekonomisti, prilično ujednačenih „kvota”, u proseku oko 20. I na njihovoj listi ima novinara, turističkih vodiča, politikologa, profesora, sportskih trenera, mašinskih tehničara, ekonomskih, saobraćajnih i pravnih, trgovaca. I kod njih, što se tiče poljoprivrede, ima kandidata, ali samo onih sa visokom i srednjom stručnom spremom, zemljoradnika nema. I radikali imaju svoju glumicu, Lidiju Vukićević, koja je bila poslanik i u poslednjem, raspuštenom sazivu Narodne skupštine.

(/slika3)Ponovo su kandidovani dosadašnji poslanici Branimir Đokić, po zanimanju, kako je navedeno, istaknuti umetnik i Božidar Delić, general u penziji. Prvi na listi kandidata, kao i ranije, jeste Vojislav Šešelj, lider stranke i haški pritvorenik. Kandidovan je i Borislav Pelević, lider Stranke srpskog jedinstva, koja se, uoči ovogodišnjih predsedničkih izbora, „utopila” u SRS, ali ne i Obren Joksimović, nekadašnji direktor DSS-a, koji je potom osnovao svoju stranku s kojom je neslavno prošao na prošlogodišnjim izborima, a koju je, takođe, ove godine „utopio” u SRS.

Koaliciona lista Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije ne razlikuje se mnogo u odnosu na prošlogodišnju. Najstariji kandidat na ovoj listi je iz DSS-a, Milorad Jakšić (1936) filmski umetnik, kome je ove godine izostavljen nadimak – Fanđo. Ova koalicija ima najmlađeg kandidata u odnosu na sve ostale i to je Katarina Mitić (1987), student iz Sopota. Što se starosne strukture tiče, na listi DSS-NS-a najzastupljeniji su oni rođeni u periodu od 1950. do 1960. i ima ih 91, a slede ih oni rođeni u periodu od 1961. do 1970, kojih ima 82. Rođenih u periodu od 1980. do 1985. ima devetoro. Na ovoj listi su ubedljivo najzastupljeniji inženjeri i ima ih 51. Slede ih pravnici, lekari i ekonomisti koji su prilično ujednačeno zastupljeni. DSS je prvi put kandidovao lektorku Milku Canić, široj javnosti poznatu kao stručnog konsultanta na kvizovima RTS-a, koju voditelji uvek pitaju može li se neki odgovor priznati ili ne. I na ovoj listi ima novinara, profesora, književnih prevodilaca, tehničara, privatnih preduzetnika, službenika... I DSS-NS imaju svog glumca, to je Saša Torlaković iz Sombora, kao i pijanistu Aleksandra Ilića. Zanimljivo je da je na ovoj listi, među kandidatima i Dragoljub Kojčić, koga je na prošlogodišnjoj listi kandidovao DSS, a na ovogodišnjoj NS. Kojčić je u međuvremenu, sa mesta predsednika Političkog saveta DSS-a, prešao na istu funkciju u NS-u.

-----------------------------------------------------------

Žena koliko se mora

Svi učesnici na izborima obavezni su da na listama imaju najmanje 30 odsto žena i svi su se potrudili da „namaknu” taman toliko kandidata koliko je neophodno da bi im RIK prihvatio listu. Zakon, međutim, ne propisuje koliko njih mora dobiti poslanički mandat, pa zato u skupštinske klupe sedne vrlo malo dama. I na prošlogodišnjim izborima svi su kandidovali „zakonski minimum”, ali samo 51 žena dobila je poslanički mandat. SRS je od 81 poslanika imala 13 žena (16 odsto), DS od 60, 15 (25 odsto), DSS od 33,6 (18 odsto), G17 plus od 19,7 (36 odsto), SPS od 14,1 (7 odsto), NS od 10,2 (20)... Ovakva zastupljenost žena, ipak, bila je značajan napredak u odnosu na prethodni saziv kada ih je bilo samo 23, ili 10,8 odsto. Koliko će dama od ovih koje su do sada kandidovane i dobiti poslanički mandat, videćemo posle 11. maja.